Jedna od najtežih stvari koje sam morao da naučim u životu je kako da nastavim dalje. U teoriji je jednostavno, ali onda upoznaš nekoga s kim misliš da ćeš provesti život, nekoga za koga ubediš sebe da je ona prava osoba, nekoga ko ti slomi srce…
Nakon toga se suočavaš sa nemogućom odlukom: nastaviti dalje, ili umreti.
Malo dramatično? Ako je to prvo što vam pada na pamet, onda nikada stvarno niste voleli. Ili prosto ja nisam normalan – to još uvek nismo isključili kao mogućnost.
Neki ljudi vole dublje od drugih. Neki su saosećajniji, emotivniji, spremniji na to da se otvore. Isto tako, neki parovi su skladniji od drugih. Popunjavaju praznine jedno drugom bolje, pružaju jedno drugom sve ono što nisu bili u stanju da pruže sami sebi, ili da dobiju to od nekoga sa strane.
Ljudi utiču na naše živote i našu realnost na različite načine. Kada zavoliš nekoga ko promeni način na koji gledaš svet, izgubiti tu osobu znači izgubiti realnost. On, ili ona su lepak koji je držao sve komadiće zajedno. On, ili ona su činili da sve nekako dobije smisao. Zahvaljujući toj osobi život nije bio tako loš, tako surov, tako bolan…
I onda, jednog dana, probudiš se i te osobe više nema. Sve na čemu ste toliko vremena radili i što ste toliko gradili, kao da nikada nije ni postojalo. Sve počinje da se raspada. Onda dovodiš u pitanje smisao života, ako smisao uopšte i postoji. Počinješ da dovodiš u pitanje da li je to što ste vas dvoje imali uopšte bila ljubav. Kako bi i mogla da bude prava ljubav, kad je sada sve gotovo? Zar ne bi trebalo da prava ljubav traje večno? Da li si sve ovo vreme bio budala koja je verovala?
Počinješ da gubiš veru u sebe. Počinješ da gubiš veru u druge. Gubiš nadu. Sam pojam sreće postaje jedino moguć u bajkama. Zato što sve bajke imaju srećan kraj, a ovaj svet, ovaj život – nije bajka.
Mučio sam se godinama da nastavim dalje. Držao sam se prošlosti što sam duže mogao. Nadao sam se, želeo, molio sam se da dobijem još jednu šansu da ispravim stvari. Ali druge šanse su tako retke. Gotovo da se ne dobijaju. Jer oboje ste iskusili toliko bola, oboje ste postali drugačiji ljudi. I što više vremena provedete razdvojeni, to više idete u suprotnim pravcima.
Na kraju, nemate drugog izbora osim da nađete način kako da nastavite sa svojim životom. Ali kako to uopšte izvesti? Kako da pustiš poslednju stvar koju si ikada maštao da ćeš pustiti?
Bilo mi je potrebno nekoliko godina da to shvatim. Bolnih, autodestruktivnih, očajnih godina… Ipak, kada sada pogledam na sve to, shvatam da nije bilo neophodno da prođem kroz pakao da bih došao do ovde gde sam sada. Postoji lakši našin.
Prva stvar koju morate da razumete je da ne morate da prebolite svog bivšeg da biste nastavili dalje. Treba samo da nastavite dalje. Ne treba da zaboravite na bivšeg. Da budemo potpuno iskreni, to nije moguće. Prvi korak je da dođete u stanje da, kada biste čuli da želi da se pomirite, budete malo skeptični po tom pitanju.
Koliko ste noći zaspali u suzama zbog te osobe? Koliko vas je puta napustio? Koliko vas je bolelo da ga izgubite? I najvažnije – zašto ste ga uopšte i izgubili?
Provodimo previše vremena praveći nekakvu bajku od veze, tako da se uopšte i ne trudimo da vidimo činjenice. Vas dvoje ste kao droga jedno za drugo. Naravno, osećaj bude sjajan neko vreme. Ali nakon nekog vremena, pretvori se u više od nezdrave navike – u naviku zbog koje više nemate snage ni da se tresete, ni da plačete.
Ali vi niste slabi. Mnogo ste jači nego što mislite. Ne morate da prebolite svog bivšeg, ali morate da nađete dovoljno razloga da nastavite dalje. Fokusirajte se na to zbog čega veza nije uspela, šta tu nije funkcionisalo i šta verovatno nikada neće funkcionisati. Ne morate nikada u potpunosti preboleti, ali nastavite dalje. Verovatno je da će vam uvek biti stalo do njih, na neki način. Ali volite sebe toliko da više nikada ne uskočite u tu rupu iz koje ste jedva izašli.
Postoje milijarde ljudi na ovoj planeti. Znam da može da vam deluje da je on, ili ona ta „prava“, ali garantujem vam da ima još mnogo ljudi koji isto tako mogu biti “pravi”. A ako stvari ne budu išle ni sa tom osobom, doći će neka nova.
Ne štitite se tako što više nećete izlaziti i upoznavati druge ljude. Nemojte više ni jedan dan provesti tugujući i gušeći se u kajanju i razočaranju. Donesite odluku ovoga trenutka da vam bivši nije potreban, zato što je činjenica da vam nije potreban.
Možda želite svog bivšeg više nego što ste išta želeli na svetu, ali vam nije neophodan. Ono što je veoma važno da uradite je da se saberete. I jedini način da to uradite je da prihvatite da ste napravili grešku. On, ili ona nisu bili osoba s kojom ćete provesti ostatak života.
Lepe vesti: Ljubav tvog života je negde tamo, želi te i čeka da te upozna.
Divan članak. Sada mi je lakše
Ja se isto tako osećam. Imala sam dve ljubavi i posle svake sam se ozbiljno razbolela. Jednom od raka, drugi put sam išla u dnevnu bolnicu zbog depresije. Pokušavam da nastavim dalje ali kao da mi nešto u meni ne da.