Kratak odgovor
Kako izabrati psihologa? Proveri šta je osoba završila, čime se tačno bavi i kada upućuje dalje, a zatim obrati pažnju na to da li se posle prvog razgovora osećaš saslušano i bezbedno. Istraživanja pokazuju da je dobar odnos između klijenta i stručnjaka dosledno povezan sa boljim ishodom rada.
Kada odlučiš da potražiš psihologa, prva prepreka često nije sam problem, nego izbor stručnjaka. Ponuda je velika, nazivi zvuče slično, a ljudi se ustručavaju da pitaju. U nastavku je kratko objašnjenje zvanja u Srbiji, sedam pitanja koja možeš da postaviš pre prvog razgovora i znaci po kojima ćeš prepoznati da si na dobrom mestu.
U tekstu se „psiholog“ i „stručnjak“ koriste u muškom rodu samo kao gramatički oblik. Misli se na stručnjake bilo kog pola.
Pre izbora: da li ti treba psiholog?
Psiholog nije lekar i ne prepisuje lekove. Njegov alat je razgovor, a ponekad i psihološka procena pomoću testova. Ako danima ne spavaš, ne možeš da funkcionišeš ili imaš izražene telesne simptome, prvi korak je lekar, a ne psiholog.
Ako ne znaš kome da se obratiš, detaljnije objašnjenje je u tekstu Psiholog, psihijatar ili psihoterapeut: razlika i kome da se obratiš. Ovde polazimo od toga da ti je potreban psiholog: zbog stresa, odnosa, odluke, raskida, nesigurnosti ili obrasca koji se ponavlja.
Ko u Srbiji sme da radi kao psiholog
Ovo je deo koji najviše zbunjuje, pa ga vredi precizno objasniti. U Srbiji psihološku delatnost uređuje Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti iz 1996. godine. Prema članu 5. tog zakona, poslove psihološke delatnosti može da obavlja diplomirani psiholog s položenim stručnim ispitom, a za pojedine poslove potrebna je i specijalizacija.
Stručni ispit se polaže posle pripravničkog staža koji traje godinu dana. Isti zakon kaže da psihološka delatnost obuhvata psihološka ispitivanja, tretmane i savetovanja, a podatke lične prirode koje psiholog sazna u radu određuje kao profesionalnu tajnu.
Društvo psihologa Srbije je 2024. godine objavilo nacrt novog zakona o psihološkoj delatnosti. Nacrt predviđa Komoru psihologa Srbije i licence koje bi ona izdavala, ali nacrt nije isto što i važeći zakon.
Šta to znači za tebe? Ne oslanjaj se na jednu reč, poput „licenciran“ ili „sertifikovan“. Pitaj šta stoji iza nje.
Psiholog, psihoterapeut, kouč: tri različite stvari
- Psiholog je završio studije psihologije. To je osnovno obrazovanje.
- Psihoterapeut je završio dodatnu višegodišnju edukaciju iz određenog psihoterapijskog pravca. Po osnovnom obrazovanju može biti psiholog, lekar ili nešto drugo.
- Kouč, savetnik ili terapeut bez dodatnog objašnjenja su nazivi iz kojih ne možeš da zaključiš kakvo obrazovanje osoba ima. Iza njih može biti ozbiljno znanje, ali i vikend-kurs.
Nijedno od ovih zvanja samo po sebi ne garantuje da će ti neko pomoći, ali imaš pravo da pitaš i da dobiješ jasan odgovor.
Kako izabrati psihologa: 7 pitanja pre prvog razgovora
Ova pitanja možeš da postaviš telefonom, pre nego što zakažeš, ili na samom početku prvog razgovora. Dobar psiholog neće se uvrediti. Naprotiv, videće da ozbiljno pristupaš svojoj odluci.
Šta ste završili i koje je vaše zvanje?
Pitaj koji fakultet je osoba završila i koje zvanje ima: diplomirani psiholog, master psiholog, specijalista ili doktor psiholoških nauka. Ako se neko predstavlja kao psiholog, a izbegava da kaže šta je završio, to je dovoljan razlog da potražiš nekog drugog.
Koju dodatnu edukaciju imate?
Posle fakulteta mnogi psiholozi prolaze dodatne obuke: iz psihoterapije, savetovanja, rada sa decom, NLP-a ili nečeg drugog. Pitaj gde je ta edukacija završena, koliko je trajala i na čemu se zasniva. Kratka obuka nije loša, ali nije isto što i višegodišnja edukacija.
Da li radite sa problemima kao što je moj?
Ukratko opiši zbog čega se javljaš: anksioznost, raskid, problem u vezi, posao, roditeljstvo. Pitaj da li stručnjak radi sa takvim temama i koliko često. Isto tako pitaj kada upućuje dalje: psihijatru, lekaru ili drugom stručnjaku. Ko zna gde mu je granica, obično je pouzdaniji od onoga ko kaže da radi „sve“.
Kako izgleda vaš način rada?
Neki psiholozi rade u okviru jednog pravca, neki kombinuju više pristupa, a neki koriste i praktične tehnike, poput onih iz NLP-a. Pitaj šta se dešava na razgovorima: da li samo pričaš, da li dobijaš zadatke između susreta, da li se radi na prošlosti ili na sadašnjosti. Ako te zanima šta je NLP i gde su mu granice, o tome piše u tekstu Šta je NLP.
Koliko traje razgovor, koliko često i koliko košta?
Pitaj koliko traje jedan susret, koliko često se obično viđate i kolika je cena. Pitaj i šta se dešava ako moraš da otkažeš termin. Ove stvari nisu sitnice: kada su jasne na početku, kasnije nema neprijatnih iznenađenja.
Kako čuvate poverljivost i kada postoje izuzeci?
Ono što kažeš psihologu je, prema zakonu, profesionalna tajna. Ipak, postoje izuzeci, na primer kada je ugrožen nečiji život. Dobar stručnjak će ti ih objasniti unapred i reći kako čuva beleške. Ako se razgovori vode onlajn, pitaj i koji program se koristi.
Kako ćemo znati da napredujemo?
Pitaj kako stručnjak prati napredak i posle koliko susreta ima smisla da zajedno proverite da li rad ide u dobrom pravcu. Promena retko ide pravolinijski, ali bi trebalo da postoji neki dogovor o tome šta želiš da se promeni. Ako se o cilju ne razgovara ni posle nekoliko susreta, otvoreno pokreni to pitanje.
Prvi razgovor sa psihologom: na šta da obratiš pažnju
Diploma i edukacija su uslov. Ali kada se pitanja o zvanju razjasne, odnos postaje jedan od najvažnijih činilaca.
Velika metaanaliza koju su objavili Flikiger (Christoph Flückiger) i saradnici 2018. godine obuhvatila je 295 istraživanja sa više od 30.000 pacijenata. Pokazala je da je kvalitet terapijskog saveza (engl. therapeutic alliance), odnosno saradnje i poverenja između klijenta i stručnjaka, povezan sa ishodom rada. Ta povezanost je umerena, ali se dosledno javlja u različitim pravcima i oblicima rada, pa i onlajn.
Dobar psiholog ne mora da ti se dopadne na prvi pogled, ali posle razgovora treba da se osećaš saslušano, a ne osuđivano.
Na prvom razgovoru obrati pažnju na nekoliko stvari:
- Da li te pažljivo sluša ili te prekida i brzo daje savete?
- Da li postavlja pitanja koja ti pomažu da bolje vidiš svoju situaciju?
- Da li objašnjava kako radi, šta možeš da očekuješ i šta ne?
- Da li se osećaš dovoljno bezbedno da kažeš i ono što ti je neprijatno?
Ako ti nešto ne odgovara, slobodno to reci. Stručnjak koji ume da čuje kritiku i da nešto promeni u radu obično je dobar izbor. Ako i posle nekoliko susreta osećaš da saradnja ne ide, imaš pravo da potražiš drugog psihologa.
Dobri znaci i znaci za oprez
| Dobar znak | Znak za oprez |
|---|---|
| jasno kaže šta je završio i šta radi | izbegava pitanja o obrazovanju |
| kaže kada te upućuje lekaru ili drugom stručnjaku | tvrdi da radi sa „svim problemima“ |
| unapred objašnjava cenu, trajanje i otkazivanje | uslovi se menjaju usput ili nisu jasni |
| objašnjava granice poverljivosti | priča o drugim klijentima tako da ih možeš prepoznati |
| govori realno o tome koliko promena traje | obećava „izlečenje“ za nekoliko susreta |
| poštuje tvoju odluku da nastaviš ili prekineš | pritiska te da kupiš paket ili produžiš rad |
Tabela nije test i ne treba je primenjivati mehanički. Ali ako u desnoj koloni prepoznaješ više stavki, ima smisla da zastaneš.
Psiholog u Beogradu: uživo ili onlajn?
Mnogi ljudi traže psihologa u Beogradu zato što žele razgovor uživo. Neki se lakše otvaraju u istoj prostoriji, a neki baš kod kuće, ispred ekrana. Isto istraživanje o terapijskom savezu pokazalo je da je povezanost odnosa i ishoda kod internet-psihoterapije bila slična onoj kod rada uživo.
Zato ne biraj samo po adresi. Važnije je da li ti stručnjak odgovara, a format izaberi po tome šta ti je praktično: gde živiš, koliko imaš vremena i gde se osećaš opuštenije.
Za razgovore uživo pitaj gde je prostor i da li je miran i diskretan. Za onlajn razgovore proveri da li imaš mesto gde te niko neće čuti.
Kako da se pripremiš za prvi razgovor
Ne moraš ništa da pripremiš, ali nekoliko stvari može da pomogne:
- Zapiši zbog čega se javljaš, makar u dve rečenice. Ako se zbuniš, imaćeš oslonac.
- Razmisli šta želiš da se promeni. Ne mora da bude precizno. I „hoću da manje brinem“ je dobar početak.
- Zapiši pitanja iz ovog teksta koja su ti važna.
- Reci ako ti je neprijatno. Mnogi ljudi se plaše prvog razgovora sa psihologom. To je potpuno uobičajeno i dobar stručnjak to zna.
Ako te već dugo muči strah ili napadi panike, korisno je da pre razgovora pročitaš tekst Napad panike: šta je i kako da ga zaustaviš. Lakše ćeš opisati šta ti se dešava.
Kada je pravo vreme da se javiš
Ne moraš da čekaš da bude „dovoljno loše“. Razgovor sa psihologom ima smisla ako primećuješ da te nešto muči nedeljama, da se isti obrazac vraća ili da pred važnom odlukom ne vidiš jasno.
Ako razmišljaš o samoubistvu, ako si u teškoj krizi ili trpiš nasilje, ne čekaj termin kod psihologa. Pozovi hitnu pomoć na 194 ili policiju na 192.
Da bih ti olakšao izbor, odgovoriću na prva pitanja odmah. Ja sam master psiholog (master studije primenjene psihologije) i NLP trener. Nisam psihijatar ni psihoterapeut i ne prepisujem lekove.
Individualni razgovor kod mene traje 50 minuta i vodi se uživo, u Požeškoj 58 na Banovom Brdu, ili onlajn. Ako procenim da ti je potreban lekar ili psihoterapeut, reći ću ti to otvoreno.
Ako ti je potreban neko sa kim ćeš razgovarati, javi mi se za individualni razgovor. Zajedno ćemo videti šta ti se dešava i šta možeš da promeniš.
Požeška 58, Banovo Brdo · uživo ili onlajn
Više o mom obrazovanju i načinu rada možeš da pročitaš na stranici O meni.
Česta pitanja
Kako pronaći dobrog psihologa u Beogradu?
Pitaj za preporuku izabranog lekara ili ljude kojima veruješ, a zatim proveri obrazovanje i način rada stručnjaka. Pre zakazivanja postavi nekoliko pitanja telefonom. Odluku donesi tek posle prvog razgovora, po tome kako se osećaš.
Koliko traje razgovor sa psihologom?
Trajanje zavisi od stručnjaka, pa ga pitaj pre zakazivanja, zajedno sa cenom i pravilima za otkazivanje. Individualni razgovori kod Dušana Srdića traju 50 minuta.
Šta da kažem na prvom razgovoru sa psihologom?
Dovoljno je da kažeš zbog čega se javljaš i šta želiš da se promeni. Ne moraš sve da ispričaš odjednom niti da znaš pravi naziv za ono što osećaš. Psiholog će ti postaviti pitanja koja će ti pomoći.
Da li psiholog u Srbiji mora da ima licencu?
Prema važećem opštem zakonu, psihološku delatnost može da obavlja diplomirani psiholog s položenim stručnim ispitom. Opštu licencu i Komoru psihologa predviđa nacrt novog zakona iz 2024. godine. Zato pitaj stručnjaka šta je završio i koju dodatnu edukaciju ima.
Da li je razgovor sa psihologom onlajn podjednako dobar kao uživo?
Istraživanja pokazuju da je dobar odnos sa stručnjakom povezan sa ishodom rada podjednako onlajn i uživo. Izaberi format u kom se osećaš opuštenije i u kom možeš da obezbediš privatnost.
Šta ako mi psiholog ne odgovara?
Reci mu to otvoreno, jer je u radu možda moguće nešto promeniti. Ako ni posle toga ne ide, imaš pravo da potražiš drugog stručnjaka. To nije neuspeh, nego deo dobrog izbora.
Dušan Srdić je master psiholog (master studije primenjene psihologije, modul Klinička psihologija i psihoterapija) i doktor stomatologije. Obuku za NLP trenera prošao je kod suosnivača NLP-a, Džona Grindera (John Grinder). Sa ljudima radi više od deset godina, uživo na Banovom Brdu i onlajn.
Literatura
- Flückiger, C., Del Re, A. C., Wampold, B. E., Horvath, A. O. (2018). The alliance in adult psychotherapy: A meta-analytic synthesis. Psychotherapy, 55(4), 316–340. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29792475/
- Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 25/96 i 101/2005 – dr. zakon). Tekst na Paragrafu
- Društvo psihologa Srbije (2024). Nacrt zakona o psihološkoj delatnosti (objavljeno 10. 6. 2024). Tekst na Paragrafu