Psiholog, psihijatar ili psihoterapeut: razlika i kome da se obratiš

Psiholog i psihijatar: razlika u jednoj tabeli

Najkraće: razlika je u obrazovanju, u tome da li smeju da prepisuju lekove i u tome čime se pretežno bave.

	Psihijatar	Psiholog	Psihoterapeut
Osnovno obrazovanje	medicinski fakultet i specijalizacija iz psihijatrije	studije psihologije	fakultet (najčešće društvenog smera) i edukacija iz psihoterapije
Da li je lekar	da	ne	samo ako je po osnovnom obrazovanju lekar
Lekovi	prepisuje ih	ne prepisuje	ne prepisuje, osim ako je lekar
Glavni alat	pregled, dijagnoza, lekovi, po potrebi razgovor	razgovor, savetovanje, psihološki testovi	psihoterapija određenog pravca
Kada je prvi izbor	teški simptomi, sumnja na psihički poremećaj, potreba za lekovima	životne teškoće, odnosi, stres, odluke, procena	dugotrajni obrasci, kada želiš da ih dublje i sistematski menjaš

Tabela je pojednostavljena. Uloge se preklapaju, a dobri stručnjaci sarađuju umesto da se nadmeću.

Ko je psihijatar

Psihijatar je lekar specijalista. Posle medicinskog fakulteta završio je specijalizaciju iz psihijatrije, pa obraća pažnju i na telo i na psihu: pita za san, apetit, druge bolesti i lekove koje već uzimaš.

Psihijatar postavlja medicinsku dijagnozu i, kada je potrebno, prepisuje lekove. Lekove ne sme da prepisuje ni psiholog ni psihoterapeut koji nije lekar. Mnogi psihijatri vode i razgovore, a neki su završili i edukaciju iz psihoterapije.

Kod psihijatra se ide kada je stanje ozbiljno. Na primer, kada ne možeš da funkcionišeš na poslu ili kod kuće, kada danima ne spavaš, kada se pojave misli o smrti ili kada drugi primećuju da se ponašaš „kao da to nisi ti“. Ako razmišljaš o samoubistvu, ne čekaj termin, nego odmah pozovi 194. Psihijatar je pravi izbor i kada već uzimaš lek zbog psihičkih tegoba i treba ga proveriti, promeniti ili postepeno ukinuti.

Odluke o lekovima donosi isključivo lekar. Lek ne ukidaj niti menjaj na svoju ruku, čak ni kada se osećaš bolje.

Ko je psiholog

Psiholog je završio studije psihologije. Nije lekar i ne prepisuje lekove. Njegov alat je razgovor: pomaže ti da razumeš šta ti se dešava, zašto reaguješ kako reaguješ i šta možeš da promeniš.

Psiholozi rade na različitim mestima i bave se različitim poslovima. Neki rade u školama i firmama ili se bave istraživanjima, a neki rade u zdravstvu, uz psihijatre. Tamo često obavljaju psihološku procenu pomoću testova, što psihijatru pomaže da postavi precizniju dijagnozu.

Psiholog u privatnoj praksi obično je dobar izbor za ono što ljudi zovu „životne teškoće“: stres, krizu u vezi, raskid, nesigurnost, odluke, odnose sa roditeljima ili decom. To nisu „manje važni“ problemi. Samo su drugačiji od stanja kojima je potreban lekar.

Ko je psihoterapeut

Psihoterapija je lečenje psihičkih tegoba razgovorom i posebnim tehnikama. Psihoterapeut je stručnjak koji je, posle fakulteta, završio dodatnu edukaciju iz određenog psihoterapijskog pravca: na primer, kognitivno-bihejvioralnog, psihoanalitičkog, sistemskog ili geštalt pravca, ili transakcione analize.

Prema tekstu BBC-ja na srpskom o psihoterapiji u Srbiji, ta edukacija traje najmanje četiri godine, završava se sertifikatom i uključuje obavezan broj sati lične psihoterapije. Isti tekst navodi da i psiholozi i psihijatri moraju da prođu dodatnu obuku ako žele da se bave psihoterapijom.

Zato zvanje „psihoterapeut“ nije zamena za psihologa ili psihijatra, nego dodatna kvalifikacija. Psihoterapeut po osnovnom obrazovanju može biti psiholog, lekar ili nešto treće. Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH) navodi da psihoterapiju u praksi vode različiti stručnjaci za mentalno zdravlje: psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, savetnici i psihijatrijske sestre.

Psiholog i psihoterapeut: razlika koja najviše zbunjuje

Nije svaki psihoterapeut psiholog, niti je svaki psiholog psihoterapeut. To su dve različite stvari: jedno je osnovno obrazovanje, a drugo dodatna edukacija.

• Psiholog bez psihoterapijske edukacije vodi razgovore, savetuje i obavlja procenu, ali ne bi trebalo da se predstavlja kao psihoterapeut.
• Psihoterapeut koji nije psiholog završio je psihoterapijsku edukaciju, ali nema diplomu psihologije.
• Psiholog psihoterapeut ima i jedno i drugo: studije psihologije i završenu edukaciju iz nekog pravca.

Za tebe je važno jedno pitanje: šta tačno ta osoba ima iza sebe. Pristojan stručnjak će ti to rado reći i neće ti zameriti što pitaš.

Ne biraš titulu, nego čoveka koji zna šta radi i ume da kaže gde mu je granica.

Kome da se obratiš: četiri pitanja koja pomažu

Ne moraš unapred da znaš tačnu „adresu“. Dovoljno je da počneš negde, a dobar stručnjak će te uputiti dalje ako proceni da ti treba neko drugi. Ova pitanja pomažu da izabereš prvi korak.

Kako da proveriš kome se obraćaš

U Srbiji pomoć u vezi sa psihom nude mnogi: od psihijatara i psihologa do koučeva i samoukih „terapeuta“. Pre prvog termina proveri nekoliko stvari:

• Osnovno obrazovanje. Koji fakultet je osoba završila? Psiholog ima diplomu psihologije, a psihijatar diplomu medicine i specijalizaciju.
• Dodatna edukacija. Ako se predstavlja kao psihoterapeut: koji pravac, gde je edukacija završena i da li ima sertifikat. Prema BBC-ju (2023), uslove za državni sertifikat definiše Savez društava psihoterapeuta Srbije, a jedinstven registar psihoterapeuta tada nije postojao, ali se u registru Saveza može proveriti ko ima državni sertifikat.
• Šta radi, a šta ne. Dobar stručnjak jasno kaže čime se bavi i kada će te uputiti dalje. Ako neko obećava da će „izlečiti“ sve za nekoliko susreta, budi na oprezu.
• Kako se osećaš posle razgovora. Odnos sa stručnjakom treba da bude bezbedan i zasnovan na poštovanju. Ne moraš da ostaneš kod nekoga kod koga se ne osećaš dobro.

Da li moraš da biraš samo jednog?

Ne moraš. Kod težih stanja, kao što su teška depresija, ponovljeni napadi panike ili postporođajna depresija, često se preporučuje kombinacija: psihijatar vodi brigu o lekovima, a psiholog ili psihoterapeut radi sa tobom u razgovorima. NIMH navodi da su psihoterapija i lekovi najčešći oblici lečenja i da se mogu primenjivati pojedinačno ili zajedno.

To je kao kada te boli koleno: ortoped procenjuje šta treba raditi, a fizioterapeut nedeljama vežba sa tobom. Nijedan od njih nije „bolji“, svaki radi svoj deo posla.

Ako želiš da bolje razumeš kako psihologija opisuje poremećaje i po čemu se razlikuju, to je detaljno obrađeno u onlajn kursu Psihopatologija kliničkih sindroma.

Kada je pravo vreme da se javiš

Mnogi ljudi čekaju da „bude dovoljno loše“. Ne moraš. Razgovor sa psihologom ima smisla ako primećuješ:

• da se isti problem vraća, iako znaš šta „bi trebalo“ da uradiš;
• da te nešto muči nedeljama i oduzima ti san, volju ili mir;
• da se u odnosima stalno vrtiš u istom krugu;
• da pred važnom odlukom ne vidiš jasno;
• da ti je potreban neko ko će te saslušati bez osuđivanja i bez saveta „samo se opusti“.

Više o mom obrazovanju i radu možeš da pročitaš na stranici O meni.

Česta pitanja