Kratak odgovor
Anksioznost nije samo briga u glavi: telo na nju reaguje lupanjem srca, plitkim disanjem, mučninom, napetim mišićima, stegnutom vilicom, vrtoglavicom i lošim snom. To je reakcija tela na opasnost, koja se uključuje i kada stvarne opasnosti nema. Simptomi su stvarni, a ne „umišljeni“, ali svaki nov ili jak simptom prvo treba da proveri lekar.
Kada čitaš o anksioznosti, tekstovi uglavnom navode psihičke simptome: brigu, nemir, strah. Mnogi ljudi, međutim, anksioznost prvo osete u telu. Srce preskače, stomak se grči, vilica je ujutru bolna, a rezultati pregleda su uredni.
U ovom tekstu saznaćeš kako anksioznost izgleda u svakom delu tela, zašto simptomi ne prolaze kada se na njih usredsrediš i šta konkretno da uradiš. Na kraju je objašnjeno kada je vreme za lekara, a kada za psihologa.
Iznenadan bol u grudima koji ne prolazi nije trenutak za pretpostavke. Isto važi za bol koji se širi ka ruci, vratu, vilici, stomaku ili leđima, i za bol u grudima uz znojenje, mučninu, vrtoglavicu ili nedostatak vazduha. Tada odmah pozovi hitnu pomoć na 194.
Šta je anksioznost i zašto se oseća u telu
Anksioznost je stanje napetosti, zabrinutosti i iščekivanja da će se desiti nešto loše. Do određene mere je normalna i korisna: pomaže da se pripremiš za ispit, primetiš rizik i reaguješ na vreme.
Telo na opasnost uvek odgovara na isti način. NHS navodi da se tada luče hormoni stresa, kao što su adrenalin i kortizol, i da upravo oni mogu da izazovu telesne simptome. Srce se ubrzava, mišići se zatežu, varenje se usporava, a pažnja se sužava na pretnju.
Ta reakcija je stara koliko i čovek. Pomaže kada treba pobeći od psa koji juri na tebe. Problem nastaje kada se uključi zbog imejla od šefa, računa koji stiže ili misli „šta ako“, i kada traje danima umesto nekoliko minuta.
Telo na zamišljenu pretnju često reaguje kao na stvarnu.
Anksioznost: simptomi po delovima tela
Ovo su simptomi koje navode NHS, Nacionalni institut za mentalno zdravlje SAD (NIMH) i MSD priručnik. Nemaju ih svi, a i kod onih koji ih imaju javljaju se različito.
| Deo tela | Kako se oseća |
|---|---|
| Srce i grudi | lupanje, ubrzan ili nepravilan rad srca, „preskakanje“, bol u grudima |
| Disanje | nedostatak vazduha |
| Stomak, creva i bešika | mučnina, bol u stomaku, promene u stolici, gubitak apetita, česti odlasci u toalet |
| Mišići | napetost, bolovi, drhtanje, trzaji mišića |
| Vilica | stezanje i škripanje zuba, bol u vilici |
| Glava | glavobolja, vrtoglavica, ošamućenost |
| Koža | znojenje, osećaj vrućine |
| San i energija | teško uspavljivanje, buđenje tokom noći, umor |
| Grlo | teško gutanje |
Srce i grudi
Hormoni stresa ubrzavaju rad srca, pa otkucaje osećaš jače i češće ih primećuješ.
Anksioznost može da izazove i bol u grudima. NHS ga opisuje kao bol koji traje i često je oštar, a pokreću ga brige ili stresna situacija. Uz njega se često javljaju ubrzan rad srca, znojenje i vrtoglavica.
Ovaj opis ipak nije alat za samodijagnozu. Bol u grudima kod infarkta može da izgleda slično, pa procenu uvek daje lekar.
Disanje
Kada napetost raste, disanje postaje plitko i brzo, kao da telo hvata vazduh pre trke. Tada ti se čini da „ne možeš da udahneš do kraja“, iako se pluća pune normalno.
Ubrzano disanje može da pojača vrtoglavicu, a kod nekih ljudi izazove i trnjenje u prstima. Zato je sporije disanje jedan od najbržih načina da smiriš telo, o čemu govori drugi korak u nastavku.
Stomak i creva
Kod mnogih ljudi anksioznost se oseća u stomaku. NIMH među simptomima generalizovanog anksioznog poremećaja navodi bolove u stomaku i česte odlaske u toalet. NHS dodaje mučninu, gubitak apetita i promene u radu creva.
Izraz „leptirići u stomaku“ nije slučajan. Dok je telo u pripravnosti, varenje mu nije prioritet.
Mišići, vrat i vilica
Napetost mišića je jedan od simptoma po kojima se prepoznaje generalizovani anksiozni poremećaj, prema kriterijumima koje opisuje MSD priručnik. Telo se sprema za napor, pa mišići ostaju zategnuti i kada za to nema razloga.
Vilicu ljudi lako previđaju. Prema NHS-u, stres i anksioznost su najčešći uzrok škripanja i stezanja zuba (bruksizma).
Bruksizam se dešava i danju i u snu. Kada se dešava u snu, osoba ga često i ne primeti, nego joj to kaže partner. Posledice su bolna vilica, glavobolja, bol u uhu, istrošeni zubi i loš san.
Zato je bolna vilica ujutru ponekad prvi telesni trag anksioznosti, i pre nego što je osoba svesna da je pod stresom.
Glava, vrtoglavica i san
NHS navodi glavobolju i vrtoglavicu, a NIMH osećaj ošamućenosti. Ti simptomi plaše, jer liče na znak da nešto ozbiljno nije u redu sa glavom.
San često trpi. Teško je zaspati dok misli kruže, a loš san sledećeg dana pojačava napetost. Tako se krug sam održava.
Koža, znojenje i drhtanje
Znojenje, drhtanje ruku, trzaji mišića i osećaj vrućine česti su znaci da je telo u stanju pripravnosti.
Zašto simptomi ne prolaze kada ih pratiš
Mnogi ljudi sa anksioznošću upadaju u isti krug. Primete neki simptom, na primer preskakanje srca, i zabrinu se da nešto nije u redu. Briga ubrzava srce, a jači otkucaji „potvrde“ da je opasnost stvarna.
Zatim počinje proveravanje: merenje pritiska i pulsa, osluškivanje tela, pretraživanje simptoma na internetu. Svaka provera donosi kratko olakšanje, ali zadržava pažnju na telu, a pažnja pojačava telesne osećaje.
Isti mehanizam stoji iza napada panike. O napadu panike više piše u tekstu Napad panike: šta se dešava u telu i kako ga zaustaviti.
Kako da znaš da li je anksioznost ili nešto drugo
Iskreno: bez pregleda to ne možeš pouzdano da znaš. Lupanje srca, vrtoglavica i bol u vilici mogu da imaju i telesne uzroke, od srca do zuba.
Zato i NIMH i MSD priručnik navode da lekar pre postavljanja dijagnoze anksioznog poremećaja pregleda pacijenta da bi isključio telesni uzrok. Tek kada su nalazi uredni, ima smisla tražiti uzrok u anksioznosti.
Postoje znaci koji upućuju na anksioznost, ali nisu dokaz:
- simptomi se pojačavaju u stresnim periodima i slabe kada se opustiš;
- javljaju se zajedno sa brigom, nemirom ili mislima „šta ako“;
- menjaju mesto: danas srce, sutra stomak, prekosutra vilica;
- lekarski nalazi su uredni.
Šta da uradiš kada telo reaguje: 6 koraka
Koraci ne služe tome da anksioznost „nestane“. Cilj je da telo izađe iz stanja stalne pripravnosti, a ti prestaneš da se plašiš sopstvenih telesnih osećaja.
Jednom se temeljno pregledaj, pa prestani da proveravaš
Ako simptom nije proveren, idi lekaru i reci mu sve što osećaš. Za bolnu vilicu i istrošene zube idi zubaru: NHS navodi da zubar može da napravi štitnik za noć, koji čuva zube od škripanja.
Kada su nalazi uredni, dogovori se sa sobom da ne meriš puls i pritisak više puta dnevno i da ne pretražuješ simptome. Ako se pojavi nov ili drugačiji simptom, ponovo se javi lekaru.
Uspori disanje
NHS savetuje mirno disanje kao jednu od stvari koje vredi probati. Jednostavna vežba:
- udahni polako kroz nos, brojeći u sebi od jedan do pet;
- izdahni polako kroz usta, ponovo brojeći od jedan do pet;
- ponavljaj nekoliko minuta, bez forsiranja.
Ako ti brojanje smeta, samo diši sporije.
Pusti vilicu i ramena
Namesti podsetnik koji se javlja nekoliko puta dnevno i proveri tri mesta: vilicu, ramena i šake. Usne neka budu zatvorene, a zubi razdvojeni.
Spusti ramena i pusti da ruke vise. Ova provera traje nekoliko sekundi, a vremenom postaje navika zahvaljujući kojoj napetost primetiš pre nego što preraste u bol.
Pazi na kofein i alkohol
NHS navodi da veće količine kofeina i alkohola mogu da budu povezane sa škripanjem zuba. Kada je reč o anksioznosti, savetuje da alkohol, cigarete i druga sredstva ne koristiš kao način da se nosiš sa njom, jer mogu da naruše mentalno zdravlje.
Alkohol uveče može da donese kratko opuštanje, ali sledećeg jutra napetost se često vraća. Probaj nedelju dana sa manje kafe i bez alkohola i prati kako telo reaguje.
Kreći se i jedi redovno
NHS savetuje redovnu fizičku aktivnost, kao što su šetnja, plivanje ili joga, i redovne obroke. Kretanje telu daje ono za šta se pripremalo: priliku da potroši napetost.
Ne mora da bude trening. Brza šetnja od pola sata posle posla često je bolja od savršenog plana koji ne sprovodiš.
Ne beži od onoga čega se plašiš
Anksioznost se širi izbegavanjem. Prestaneš da voziš jer ti je jednom srce lupalo za volanom, pa izbegavaš i gužvu, pa i prodavnicu. NHS zato savetuje da se situacijama koje te plaše približavaš postepeno, a ne da ih izbegavaš.
Kreni od najmanjeg koraka koji možeš da izdržiš i ostani u situaciji dok napetost ne počne da opada. Ista logika postepenog suočavanja opisana je i u tekstu Kako izgraditi samopouzdanje.
Kada anksioznost postaje poremećaj
Povremena anksioznost nije dijagnoza. Kriterijume za generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) daje klasifikacija DSM-5 (APA, 2013), a slično ih opisuje i MSD priručnik. Po njima, o GAP-u se govori kada preterana briga, koju je teško kontrolisati, postoji više dana nego što je nema, najmanje šest meseci. Uz brigu postoje najmanje tri od ovih simptoma: nemir, brzo zamaranje, teškoće sa koncentracijom, razdražljivost, napetost mišića i poremećen san.
Prema istom priručniku, GAP svake godine ima oko 2% odraslih u svetu. Dijagnozu postavlja psihijatar ili klinički psiholog, a ne lista simptoma sa interneta. Ako te zanima kako se anksiozni poremećaji opisuju i razlikuju, o tome govori onlajn kurs Psihopatologija kliničkih sindroma.
Dobra vest je da anksioznost može da se leči. NIMH navodi da lečenje GAP-a obično uključuje psihoterapiju, lekove ili oboje, a kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) opisuje kao dobro istražen „zlatni standard“. O lekovima odlučuje isključivo lekar, najčešće psihijatar.
Šta NLP može, a šta ne
NLP nudi praktične alate za rad sa napetošću: kako da primetiš misli koje pokreću brigu, kako da drugačije posmatraš situaciju koja te plaši i kako da se smiriš pre izazova. Mnogi od tih alata liče na tehnike iz klasične psihologije.
Treba reći otvoreno: naučni dokazi za mnoge tvrdnje NLP-a su slabi i NLP ne leči anksiozni poremećaj. Na edukaciji NLP i praktična psihologija alati se uče zajedno sa psihologijom koja stoji iza njih.
Kada potražiti pomoć
Razgovor sa psihologom ima smisla ako primećuješ:
- da telesni simptomi traju nedeljama, a lekarski nalazi su uredni;
- da više brineš o simptomima nego o stvarima zbog kojih su počeli;
- da izbegavaš mesta, ljude ili aktivnosti zbog straha od simptoma;
- da ti napetost utiče na san, posao ili odnose;
- da alkoholom, cigaretama ili drugim sredstvima pokušavaš da se smiriš.
Pozovi hitnu pomoć na 194 ako imaš bol u grudima koji ne prolazi, bol koji se širi ka ruci, vratu, vilici, stomaku ili leđima, ako osećaš da ćeš se onesvestiti ili teško dišeš. Ako se uz anksioznost javljaju misli o samopovređivanju ili samoubistvu, ne čekaj: pozovi hitnu pomoć na 194 ili policiju na 192.
Ako u ovome prepoznaješ sebe, javi mi se za individualni razgovor, uživo na Banovom Brdu ili onlajn. Zajedno ćemo videti zašto ti se to dešava i šta možeš da promeniš.
Požeška 58, Banovo Brdo · uživo ili onlajn
Česta pitanja
Koji su fizički simptomi anksioznosti?
Najčešći su lupanje srca, nedostatak vazduha, mučnina i problemi sa stomakom, napetost i bolovi u mišićima, glavobolja, vrtoglavica, znojenje, drhtanje, umor i loš san. Mnogi ljudi stežu i zube, pa ih boli vilica. Nemaju svi iste simptome.
Može li anksioznost da izazove bol u vilici?
Može. Stres i anksioznost su najčešći uzrok stezanja i škripanja zuba, danju ili u snu, a posledica može da bude bol u vilici, licu ili uhu. Bol u vilici treba da proveri zubar, a bol koji se iz grudi širi ka vilici je razlog da odmah pozoveš 194.
Da li anksioznost izaziva vrtoglavicu?
Da, vrtoglavica i ošamućenost su česti simptomi anksioznosti, a pojačava ih ubrzano i plitko disanje. Vrtoglavicu ipak mogu da izazovu i telesni uzroci, pa kada se prvi put javi, treba da je proveri lekar.
Kako da znam da li je bol u grudima od anksioznosti?
Pouzdano to može da proceni samo lekar. Ako je bol iznenadan i ne prolazi, širi se ka ruci, vratu, vilici, stomaku ili leđima ili ga prate znojenje, mučnina ili nedostatak vazduha, odmah pozovi hitnu pomoć na 194.
Da li anksioznost prolazi?
Povremena anksioznost prolazi kada prođe stresna situacija. Kada traje mesecima, može da se leči, a KBT je jedan od najbolje istraženih pristupa. Niko ne može da obeća da se napetost nikad više neće javiti, ali je moguće da prestane da upravlja tvojim životom.
Koja je razlika između anksioznosti i napada panike?
Anksioznost je uglavnom dugotrajnija napetost i briga, sa blažim, ali upornim telesnim simptomima. Napad panike je nagao, kratak talas jakog straha sa veoma izraženim simptomima. Mogu da se jave zajedno, ali nisu isto.
Dušan Srdić je master psiholog (master studije primenjene psihologije, modul Klinička psihologija i psihoterapija) i doktor stomatologije. Obuku za NLP trenera prošao je kod suosnivača NLP-a, Džona Grindera (John Grinder). Sa ljudima radi više od deset godina, uživo na Banovom Brdu i onlajn.
Literatura
- American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (5th ed.). American Psychiatric Publishing.
- Barnhill, J. W. Generalized Anxiety Disorder. MSD Manual, Consumer Version (revizija: april 2026).
- National Institute of Mental Health. Generalized Anxiety Disorder: What You Need to Know. nimh.nih.gov (pristupljeno 29. 10. 2026).
- NHS. Anxiety, fear and panic, Teeth grinding (bruxism) i Chest pain. nhs.uk (pristupljeno 29. 10. 2026).
Povratna veza: Psiholog i psihijatar: razlika i kome da se obratiš