„Trauma veza: zašto je tako teško otići iz odnosa koji boli“

Šta je trauma bond

Pojam „traumatsko vezivanje“ (engl. traumatic bonding) opisali su psiholozi Donald Daton i Suzan Pejnter (Donald Dutton, Susan Painter), proučavajući vezanost zlostavljanih žena za partnere. Izdvojili su dva uslova pod kojima nastaje neobično jaka vezanost:

• neravnoteža moći, u kojoj jedna osoba sve više zavisi od druge;
• smena dobrog i lošeg postupanja, koja se ne može predvideti.

Danas se izraz „trauma bond“ koristi šire, za svaki odnos u kome se povređivanje i nežnost smenjuju u krug. Važno je znati da to nije dijagnoza. Ne postoji u DSM-5 ni u MKB-11. To je opis obrasca u odnosu, a ne opis osobe ni njene „mane“.

Na društvenim mrežama „trauma bond“ ponekad znači i bliskost dvoje ljudi koji su zajedno prošli nešto teško. To je drugo značenje. Ovaj tekst govori o vezanosti za osobu koja te povređuje.

Zašto je tako teško otići: mehanizam trauma veze

Spolja sve izgleda jednostavno: ako boli, odeš. Iznutra deluje nekoliko sila odjednom i nijedna nije znak slabosti.

Isprekidano potkrepljenje

Psiholozi Ferster i Skiner (Ferster, Skinner) opisali su sredinom prošlog veka kako učenje zavisi od rasporeda nagrada. Ponašanje koje se nagrađuje svaki put brzo se gasi kada nagrade prestanu. Ponašanje koje se nagrađuje povremeno i nepredvidivo mnogo duže opstaje.

To se zove isprekidano potkrepljenje (engl. intermittent reinforcement).

U odnosu koji boli, nagrada je nežnost posle svađe, izvinjenje, vikend kao „na početku“. Ne znaš kada će doći, pa je stalno čekaš. Slično deluje aparat za kockanje: najviše vezuje upravo nepredvidivost dobitka.

Olakšanje koje liči na ljubav

Kada napetost dugo raste, a onda se partner smiri i postane nežan, olakšanje je ogromno. Lako ga je doživeti kao dokaz da je ljubav i dalje tu. Tako izvor bola postaje i izvor utehe, a to vezuje jače od mirnog odnosa.

Neravnoteža moći

Daton i Pejnter su u istraživanju iz 1993. godine pratili 75 žena koje su nedavno napustile nasilan odnos. Vezanost za bivšeg partnera merena je odmah po odlasku i šest meseci kasnije.

Posle šest meseci vezanost je oslabila, ali nije nestala. Jačinu vezanosti posle šest meseci predviđali su težina zlostavljanja, smenjivanje dobrog i lošeg postupanja i neravnoteža moći u odnosu.

Ne vezuje te ono što je bilo loše, nego nada da će se vratiti ono što je bilo dobro.

Krivica i preuzimanje njegove verzije

Kasasa i saradnici (Casassa i sar., 2022) napravili su pregled 15 radova o žrtvama trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije. Opisali su obrasce koji podsećaju na ono što su Daton i Pejnter videli u partnerskim odnosima. Žrtva oseća zahvalnost za svaku ljubaznost, a krivicu za povređivanje pripisuje sebi. Postepeno preuzima i pogled na svet osobe koja je povređuje.

Zato rečenice „ja ga stalno provociram“ ili „niko me neće razumeti kao on“ ne treba shvatiti kao istinu. To je glas obrasca, a ne tvoj.

Znaci da si u trauma vezi

Nijedan znak sam po sebi ne dokazuje trauma vezu. Ali ako se više njih ponavlja, vredi zastati:

• opravdavaš ga pred sobom i drugima, čak i kada te je povredio;
• čekaš „pravog njega“, onog sa početka ili iz dobrih dana;
• raskidate i mirite se u krug, uz obećanja da će ovaj put biti drugačije;
• hodaš kao po jajima: pre nego što nešto kažeš, procenjuješ kakvo mu je raspoloženje;
• krivica je stalno tvoja, čak i kada ne znaš zbog čega se izvinjavaš;
• viđaš sve manje ljudi, a njihova mišljenja o odnosu ti smetaju;
• sumnjaš u sopstveno pamćenje, posebno posle rasprava;
• posle odlaska osećaš nešto nalik apstinencijalnoj krizi: stalno proveravaš njegov profil, rečenice ti se vrte u glavi, vuče te da mu se javiš.

Mnogi od ovih znakova se poklapaju sa znakovima manipulacije. O tome kako manipulacija deluje i šta je slabi piše u tekstu Šta najviše boli manipulatora.

Trauma veza i ljubav: u čemu je razlika

Trauma veza se iznutra oseća kao vrlo jaka ljubav. Zato je korisno uporediti je sa vezanošću u zdravom odnosu.

	Zdrava vezanost	Trauma veza
Osnovni osećaj	sigurnost, mir	napetost, iščekivanje
Dobri trenuci	uobičajeni	retki, osećaju se kao nagrada
Sukobi	rešavaju se razgovorom	završavaju se povređivanjem, pa pomirenjem
Tvoje potrebe	važne su i tebi i partneru	doživljavaju se kao sebičnost
Prijatelji i porodica	deo su tvog života	sve su dalje
Kada odeš na nekoliko dana	nedostaje ti	osećaš paniku ili olakšanje

Intenzitet nije mera ljubavi. Odnos koji te stalno drži u iščekivanju može biti vrlo snažan, a da ti ne pruža sigurnost.

Kako prekinuti trauma bond: 6 koraka

Izlazak iz trauma veze retko je jedna odluka. Češće je to niz malih koraka, uz povremene korake unazad. Ako se vratiš, to ne znači da ne možeš da izađeš, nego da je obrazac jak.

Zašto se neki ljudi stalno nađu u ovakvim odnosima

U pregledu Kasase i saradnika, koji se bavi žrtvama trgovine ljudima, ranija trauma je izdvojena kao nešto što ljude čini ranjivijim. To ne znači da je neko „osuđen“ na loše odnose. Često znači da je neko nekada naučio da napetost doživljava kao bliskost, a mir kao dosadu.

Ono što je naučeno može da se razume i promeni. Pomaže kada razumeš svoja osećanja, naučiš da postaviš granicu bez pravdanja i izgradiš osećaj sopstvene vrednosti koji ne zavisi od tuđeg odobravanja. O tom poslednjem više piše u tekstu Kako izgraditi samopouzdanje?

Na edukaciji NLP i praktična psihologija uče se praktični alati za komunikaciju, postavljanje granica i menjanje unutrašnjeg govora, uz psihologiju koja stoji iza njih. Iskreno rečeno, NLP je skup praktičnih alata, a naučna potvrda za mnoge njegove tvrdnje je slaba. Nije lečenje traume i ne zamenjuje stručnu pomoć kada je odnos bio nasilan.

Kada potražiti pomoć

Razgovor sa psihologom ima smisla ako primećuješ:

• da se vraćaš u isti odnos iako znaš da te povređuje;
• da posle odlaska mesecima ne možeš da prestaneš da misliš na tu osobu;
• da sve češće sumnjaš u sopstveno pamćenje i procene;
• da se isti obrazac ponavlja sa različitim partnerima;
• da te prate strah, nesanica ili potištenost koji ne prolaze.

Česta pitanja