Šta je NLP: jednostavno objašnjenje sa primerima

Šta znači NLP

Naziv „neurolingvističko programiranje“ ima tri dela i svaki opisuje jednu ideju:

• Neuro se odnosi na nervni sistem i čula: svet upoznajemo čulima: vidom, sluhom, dodirom, mirisom i ukusom.
• Lingvističko se odnosi na jezik: rečima opisujemo iskustvo, i drugima i sebi, a način na koji ga opisujemo utiče na to kako ga doživljavamo.
• Programiranje se odnosi na naučene navike mišljenja, osećanja i ponašanja. Pošto su naučene, mogu i da se promene.

Treba reći odmah: „programiranje“ je metafora. Mozak nije računar u koji se upisuje nov program. Promena navika je proces, a ne instalacija.

Skraćenica NLP se koristi i u veštačkoj inteligenciji, gde znači obradu prirodnog jezika (engl. natural language processing). To je sasvim druga oblast i ovaj tekst se njom ne bavi.

Odakle potiče NLP

NLP je nastao početkom sedamdesetih godina na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu. Džon Grinder je tada bio docent lingvistike, a Ričard Bendler student. Zanimalo ih je jedno praktično pitanje: šta tačno rade ljudi koji izuzetno dobro pomažu drugima?

Posmatrali su tri poznata terapeuta. To su bili Fric Perls (Fritz Perls), jedan od osnivača geštalt terapije, porodična terapeutkinja Virdžinija Satir (Virginia Satir) i psihijatar Milton Erikson (Milton Erickson), poznat po radu sa hipnozom.

Na Bendlera i Grindera uticao je i antropolog Gregori Bejtson (Gregory Bateson). Njihova prva knjiga, The Structure of Magic I, objavljena je 1975. godine.

Taj pristup se zove modelovanje. Ne pita se prvo „zašto ovo deluje“, nego „šta ova osoba tačno radi, korak po korak, i kako to može da nauči neko drugi“. Iz modelovanja su nastale gotovo sve tehnike po kojima je NLP danas poznat.

Šta je NLP u psihologiji

NLP nije grana akademske psihologije i na fakultetima psihologije se ne izučava kao zasebna disciplina. Pre bi se moglo reći da je praktičan pristup koji je mnogo pozajmio iz psihologije, lingvistike i terapijske prakse, ali je svoje ideje razvijao van univerzitetske nauke.

Zato je važno razlikovati dve stvari. Jedno su tehnike, koje se ponekad poklapaju sa proverenim psihološkim postupcima. Drugo su tvrdnje o tome kako mozak radi, od kojih neke istraživanja nisu potvrdila. O tome više u nastavku, u delu o dokazima.

NLP je kutija sa alatima za razgovor i promenu, a ne teorija o tome zašto smo takvi kakvi jesmo.

Osnovni pojmovi NLP-a

Ovo su pojmovi koje ćeš najčešće sresti u knjigama i na obukama. Za svaki je dato kratko objašnjenje, a za većinu i primer.

Mapa nije teritorija

Ovo je osnovna pretpostavka NLP-a, a potiče od Alfreda Koržibskog (Alfred Korzybski), osnivača opšte semantike, koji ju je razradio u knjizi Science and Sanity iz 1933. godine. Ideja je da niko ne reaguje na sam svet, nego na svoju sliku sveta: na ono što je opazio, zapamtio i protumačio.

Primer: dve osobe su na istom sastanku. Jedna izlazi uverena da ju je šef ignorisao, a druga misli da je šef bio umoran. Događaj je isti, a mape su različite, pa su i osećanja različita.

Pretpostavke NLP-a

Pored „mape i teritorije“, NLP ima još radnih polazišta koja se zovu pretpostavke (engl. presuppositions). Na primer: „Značenje komunikacije je reakcija koju dobiješ“ ili „Iza svakog ponašanja stoji neka namera“. To nisu naučne činjenice, nego stavovi koji pomažu u praksi, slično pravilima igre.

Metamodel

Metamodel je skup preciznih pitanja koja vraćaju detalje koji su se izgubili u uopštenim rečenicama. Kada neko kaže „Niko me ne poštuje“, pitanje „Ko tačno i u kojoj situaciji?“ često pokaže da stvarnost nije baš tako crna. Metamodel je opisan u knjizi The Structure of Magic I i jedan je od najkorisnijih NLP alata.

Raport

Raport je osećaj da te sagovornik razume i da ste na istoj talasnoj dužini. Kada ljudi pitaju šta je raport u NLP-u, odgovor je jednostavan: to je poverenje u razgovoru, koje se gradi pažljivim slušanjem i prilagođavanjem tempu i stilu druge osobe. Nije reč o oponašanju svakog pokreta, jer ljudi to lako primete i dožive kao trik.

Sidro

Sidro je znak, na primer pokret, reč ili mesto, koji je povezan sa nekim stanjem. Ako ti određena pesma vraća raspoloženje sa nekog leta, ta pesma je za tebe sidro. NLP pokazuje kako da takvu vezu namerno napraviš, na primer da ti pomogne da se pre prezentacije lakše sabereš. Ideja liči na klasično uslovljavanje iz psihologije učenja.

Preokvirivanje

Preokvirivanje (engl. reframing) znači da isti događaj staviš u drugi okvir, pa se promeni i njegovo značenje. „Dete mi stalno protivreči“ može da se vidi i kao „Dete uči da ima svoje mišljenje“. Ne radi se o tome da lošu stvar proglasiš dobrom, nego o tome da vidiš ono što prvi pogled propušta.

Ekologija

U NLP-u ekologija znači proveru da li promena odgovara celom tvom životu. Pitanje glasi: „Ako ovo promenim, šta će se desiti u mojim odnosima, na poslu, u porodici? Šta mogu da izgubim?“ Promena koja je dobra za jedan deo života, a šteti drugom, obično ne traje dugo.

Više tehnika, sa primerima rečenica, opisano je u tekstu NLP tehnike: primeri koje možeš da koristiš svaki dan.

Primer: kako NLP izgleda u jednoj običnoj situaciji

Pojmovi postaju jasniji na primeru. Zamisli da te na poslu čeka izlaganje na sastanku i da ti se od same pomisli steže stomak. Stalno ti se vrti ista misao: „Uvek se izblamiram kad govorim pred ljudima.“

Šta kažu istraživanja o NLP-u

Kada je reč o dokazima, NLP ne stoji dobro, i to je pošteno reći. Sistematski pregled objavljen 2012. godine u časopisu British Journal of General Practice našao je malo dokaza da NLP poboljšava zdravstvene ishode. Autori naglašavaju da taj zaključak odražava mali broj i slab kvalitet istraživanja, a ne čvrst dokaz da NLP ne deluje.

Kritički pregled Džonatana Pasmora i Tatjane Rouson (Jonathan Passmore, Tatiana Rowson) iz 2019. godine zaključio je da su prakse koje su svojstvene samo NLP-u slabo potkrepljene istraživanjima.

Šta to znači za tebe:

• NLP nije lečenje anksioznosti, depresije, traume ni drugih psihičkih teškoća;
• tehnike koje liče na proverene psihološke postupke, kao što su precizna pitanja, preokvirivanje i jasni ciljevi, mogu biti korisne u svakodnevnom životu;
• svaku tehniku vredi proveriti na sebi i pratiti šta se zaista menja, umesto da se veruje na reč.

Detaljno o tome koje tvrdnje NLP-a ne stoje i kako da prepoznaš lošu obuku pročitaj u tekstu Da li je NLP prevara?

Šta je NLP praktičar, master i trener

NLP obuke se obično dele na nivoe. Prvi nivo se najčešće zove praktičar (engl. practitioner) i na njemu se uče osnovni pojmovi i tehnike. Sledi master praktičar, sa naprednijim modelima, a zatim trenerski nivo, za one koji žele da NLP predaju drugima.

Nazivi nivoa nisu zakonski zaštićeni, pa svaka škola sama određuje šta se na kom nivou uči. Zato je važnije šta obuka sadrži i ko je vodi nego kako se nivo zove. Dobra obuka pošteno govori o granicama NLP-a, a na njoj se uči i psihologija, ne samo tehnike.

Kome NLP može da koristi

NLP se najčešće koristi u svakodnevnim situacijama u kojima su važni razgovor i jasno mišljenje:

Oblast	Za šta se koristi
Komunikacija	jasnija pitanja, bolje slušanje, mirniji teški razgovori
Posao i vođenje ljudi	dogovori, povratna informacija, vođenje sastanaka
Lični razvoj	postavljanje ciljeva, manje odlaganja obaveza, savladavanje treme pred nastup
Učenje i predavanje	jasnije objašnjavanje, rad sa grupom
Odnosi	razumevanje tuđeg ugla gledanja, manje svađa oko istih tema

Kada je reč o samopouzdanju, tehnike mogu da pomognu pred konkretan izazov, ali se trajno samopouzdanje gradi iskustvom, malim koracima. Kako se to radi, opisano je u tekstu Kako izgraditi samopouzdanje?

Kako da naučiš NLP

Osnovna ideja većine tehnika može da se razume iz knjige. Za veštinu je ipak potrebna vežba sa drugim ljudima i povratna informacija, jer je teško bez pomoći primetiti gde grešiš u razgovoru.

Ako želiš da NLP naučiš u grupi, uz vežbu, i da razumeš psihologiju na kojoj počiva, za to postoji edukacija NLP i praktična psihologija – osnovni nivo. Na njoj se tehnike uče zajedno sa osnovama klasične psihologije da bi bilo jasno zašto nešto deluje i kada ne deluje.

Kada NLP nije dovoljan

Tehnike pomažu u svakodnevnim izazovima: kod treme, napetih razgovora, nejasnih ciljeva i odlaganja obaveza. Ali kada se isti obrazac vraća iz godine u godinu, problem obično nije u nedostatku tehnike, nego u uzroku koji tek treba razumeti.

Razgovor sa psihologom ima smisla ako primećuješ:

• da isprobavaš tehniku za tehnikom, a ništa ne traje;
• da strah ili napetost utiču na san, posao ili odnose;
• da u odnosima stalno završavaš u istoj ulozi;
• da ne razumeš zašto reaguješ onako kako reaguješ.

Česta pitanja