Kratak odgovor
NLP tehnike su praktični postupci za jasnije mišljenje, bolju komunikaciju i postavljanje ciljeva. Najkorisnije za svaki dan su precizna pitanja, preokvirivanje, dobro postavljen cilj, budući korak (uz srodni psihološki plan „kada–onda“), sidrenje, promena ugla gledanja i prilagođavanje sagovorniku. Nisu naučno dokazan metod lečenja, ali pojedine mogu da pomognu ako ih koristiš pošteno i proveravaš šta ti zaista koristi.
Većina tekstova o NLP-u nabraja nazive tehnika: sidrenje, raport, submodaliteti. Malo njih pokazuje šta tačno da kažeš ili uradiš u ponedeljak ujutru, kada kasniš, kada se svađaš ili kada ti se ne radi.
Ovde su NLP tehnike i primeri rečenica, korak po korak. Uz svaku tehniku piše i to gde joj je granica.
Šta je NLP tehnika
NLP tehnika je kratak, ponovljiv postupak kojim menjaš način na koji razmišljaš o nekoj situaciji ili kako o njoj razgovaraš. Neurolingvističko programiranje su sedamdesetih godina razvili Ričard Bendler (Richard Bandler) i Džon Grinder (John Grinder), posmatrajući kako rade uspešni terapeuti i komunikatori.
Važno je reći odmah: NLP nije lečenje i nije dobro proveren naučni pristup. Sistematski pregled iz 2012. godine našao je malo dokaza da NLP poboljšava zdravstvene ishode, uz napomenu da je razlog pre svega malo kvalitetnih istraživanja. Više o tome pročitaj u tekstu Da li je NLP prevara?
Zato tehnike u nastavku posmatraj kao alate za svakodnevicu, a ne kao čudo. Neke od njih liče na postupke iz klasične psihologije, i to je dobar znak.
NLP tehnike: 7 primera za svaki dan
Precizna pitanja (metamodel)
Metamodel je skup pitanja kojima se proverava šta se zaista krije iza uopštenih rečenica. Kada kažeš „Uvek sve upropastim“, lako počneš da to doživljavaš kao činjenicu. Pitanje vraća detalje koje je ta rečenica izbrisala.
Primeri:
- „Uvek kasnim.“ → „Uvek? Kada je poslednji put bilo drugačije? Šta je tada pomoglo?“
- „Niko me ne razume.“ → „Ko tačno? Ko me ipak bar malo razume?“
- „Ne mogu da kažem šefu.“ → „Šta bi se desilo da to kažem? Šta me tačno sprečava?“
- „Sve mora da bude savršeno.“ → „Šta bi se desilo da ne bude? Ko je to postavio kao pravilo?“
Ova pitanja postavljaš sebi, najbolje na papiru. Nisu za unakrsno ispitivanje drugih. U razgovoru sa drugima jedno blago pitanje („Na šta tačno misliš?“) vredi više od pet oštrih.
Preokvirivanje
Preokvirivanje (engl. reframing) znači da isti događaj staviš u drugi okvir, pa se menja i njegovo značenje. Ne radi se o tome da lošu stvar proglasiš dobrom, nego da vidiš ono što prvi, uplašeni pogled propušta.
NLP razlikuje dve vrste:
- Preokvirivanje značenja: „Dete mi stalno protivreči.“ → „Dete uči da ima svoje mišljenje. Moj posao je da ga naučim da to mišljenje iznese bez vikanja.“
- Preokvirivanje konteksta: „Previše se bavim detaljima.“ → „Gde je taj smisao za detalje prednost? U proveri ugovora, sigurno. Na brzom sastanku, manje.“
Slična ideja postoji i u kognitivno-bihejvioralnoj terapiji (KBT), gde se preispituju nekorisne misli i uverenja. Razlika je u tome što je KBT dobro istražena i vodi je obučen stručnjak.
Dobro postavljen cilj
U NLP-u se ovo zove „dobro formulisan ishod“. Cilj „hoću da manje odlažem“ teško je ostvariti, jer ne kaže šta tačno treba da radiš. Proveri cilj pomoću pet pitanja:
- Šta želim, rečeno pozitivno? (Ne „da ne odlažem“, nego „da počnem da pišem izveštaj do 9 časova“.)
- Po čemu ću znati da je cilj postignut? Šta ću videti ili čuti?
- Gde, kada i sa kim?
- Da li zavisi od mene?
- Šta ću izgubiti ako uspem?
Peto pitanje se obično preskače, a baš ono često objašnjava zašto se zaglavljuješ. Odlaganje ponekad nešto i donosi: mir, slobodno veče ili zaštitu od kritike. Dok to ne vidiš, nijedan plan ne traje dugo.
Plan „kada–onda“
U NLP-u postoji tehnika „budući korak“ (engl. future pacing): unapred zamisliš konkretnu situaciju u kojoj ćeš primeniti novo ponašanje. Psihologija ima srodan i dobro proveren alat, plan „kada–onda“ (engl. implementation intentions).
Primeri:
- „Kada sednem za sto posle doručka, onda otvaram dokument i pišem prvu rečenicu.“
- „Kada osetim da hoću da uzmem telefon tokom učenja, onda ga stavljam u drugu sobu.“
- „Kada partner podigne glas, onda kažem: ‚Hajde da nastavimo za deset minuta.‘“
Metaanaliza Golvicera i Širana (Gollwitzer, Sheeran) iz 2006. godine obuhvatila je 94 nezavisna testa i pokazala da ovakvi planovi imaju efekat srednje do velike jačine na ostvarivanje ciljeva38002-1). To ne znači da plan pomaže svakome, ali je ovo jedan od najbolje proverenih alata u ovom tekstu.
Sidrenje
Sidrenje je povezivanje nekog znaka, na primer pokreta, reči ili mesta, sa stanjem u kome želiš da budeš. Ideja liči na klasično uslovljavanje: ono što se često javlja zajedno, počinje da se povezuje.
Kako da probaš:
- Seti se trenutka kada ti je bilo mirno i jasno u glavi. Zadrži sećanje nekoliko sekundi, sa slikama, zvukovima i osećajem u telu.
- Na vrhuncu tog osećaja spoji palac i kažiprst.
- Ponovi nekoliko puta, a zatim taj pokret koristi pre situacija koje te uznemiravaju, na primer pre prezentacije.
Očekivanja neka budu realna. Sidro može da pomogne da se sabereš, ali ne briše strah koji ima dublji uzrok. Ako je strah toliko jak da izbegavaš situacije, to je tema za razgovor sa psihologom, a ne za pokret prstima.
Tri ugla gledanja
Ova tehnika se u NLP-u zove „perceptivne pozicije“. Korisna je posle svađe ili pre teškog razgovora, jer te izvlači iz tunela sopstvenog gledišta.
- Prvi ugao, ja: šta ja vidim, čujem, osećam i šta mi je važno?
- Drugi ugao, druga osoba: kako ovo izgleda kad se staviš u njenu kožu? Šta je njoj važno, šta je plaši?
- Treći ugao, posmatrač: da je ovaj razgovor film, šta bi se u njemu videlo? Šta bi neko sa strane savetovao obema osobama?
Treći ugao često najviše pomaže. Odatle se često vidi da se dvoje ljudi ne svađaju oko teme, nego oko toga ko koga ne sluša.
Prilagođavanje sagovorniku
Raport je osećaj da te sagovornik razume i da ste na istoj talasnoj dužini. NLP savetuje da se prvo prilagodiš tempu i stilu druge osobe, a tek onda vodiš razgovor dalje.
Primer: kolega priča brzo i nervozno o roku. Umesto „Smiri se“, prvo pokažeš da vidiš šta oseća („Vidim da te ovaj rok stvarno pritiska“), pa tek onda predložiš korak („Hajde da vidimo šta može da se odloži“).
To nije oponašanje svakog pokreta. Kada neko primeti da mu kopiraš pokrete, lako to doživi kao trik. Zato je sigurnije da pažljivo slušaš i svojim rečima ponoviš suštinu onoga što je rekao.
Tehnika menja način na koji razgovaraš, a razumevanje ti pokazuje zašto razgovaraš baš tako.
Koja tehnika za koju situaciju
| Situacija | Tehnika | Rečenica za početak |
|---|---|---|
| Misliš „uvek“, „nikad“, „niko“ | Precizna pitanja | „Kada je bilo drugačije?“ |
| Događaj te nervira i ne pušta | Preokvirivanje | „Gde bi ovo bila prednost?“ |
| Cilj stoji mesecima | Dobro postavljen cilj | „Šta ću izgubiti ako uspem?“ |
| Znaš šta treba, ali ne počinješ | Plan „kada–onda“ | „Kada …, onda …“ |
| Trema pre nastupa | Sidrenje | Pokret povezan sa mirnim stanjem |
| Svađa koja se ponavlja | Tri ugla gledanja | „Kako ovo izgleda spolja?“ |
| Napet razgovor | Prilagođavanje sagovorniku | „Vidim da ti je ovo važno.“ |
NLP tehnike komunikacije: šta ne treba koristiti
Neke NLP ideje su popularne, ali ih istraživanja ne potvrđuju ili su etički problematične.
- Čitanje laži iz pokreta očiju. U tri studije objavljene 2012. godine istraživači su proverili ideju da pogled gore levo ili gore desno otkriva laž. Rezultati ne podržavaju tvrdnje NLP-a.
- „Tipovi“ ljudi po čulima. Ideja da je svako vizuelni, auditivni ili kinestetički tip, pa mu se mora obraćati u skladu s tim, nema čvrstu potvrdu u istraživanjima (pregled je u tekstu Da li je NLP prevara?). Ljudi koriste sva čula, zavisno od situacije.
- Tehnike za „programiranje“ drugih. Ako te neko uči kako da partnera navedeš na nešto protiv njegove volje, zavedeš nekoga ili prodaš nešto što drugom ne treba, to više nije komunikacija, nego manipulacija. Kako ona izgleda iznutra, opisano je u tekstu Šta najviše boli manipulatora.
Dobro pravilo je jednostavno: tehnika je u redu kada drugoj osobi možeš otvoreno da kažeš šta radiš.
NLP tehnike za samopouzdanje
Ljudi često traže brzu tehniku za samopouzdanje. Sidrenje i preokvirivanje mogu da pomognu pre konkretnog izazova, ali samopouzdanje se trajno gradi drugačije: iskustvom da možeš, malim koracima koje uradiš iako se plašiš.
Najbolje deluje kombinacija. Preciznim pitanjima razbiješ misao „ništa ne vredim“, planom „kada–onda“ uradiš mali korak, a sidro ti pomogne da se sabereš pre njega. Ceo put je opisan u tekstu Kako izgraditi samopouzdanje?
Kako da vežbaš, a da ne ostane na čitanju
Ne pokušavaj svih sedam odjednom. Izaberi jednu tehniku i koristi je nedelju dana, svaki dan u istoj vrsti situacije.
Uveče zapiši dve stvari: u kojoj situaciji je tehnika upotrebljena i šta se promenilo. Posle nedelju dana pogledaj beleške. Tako vidiš šta tebi koristi, umesto da veruješ knjizi, PDF-u ili treneru na reč.
Ako želiš da tehnike naučiš u grupi, uz vežbu i povratnu informaciju, i da razumeš psihologiju na kojoj počivaju, za to postoji edukacija NLP i praktična psihologija – osnovni nivo. Tamo se uče i tehnike i razlozi zašto nekad deluju, a nekad ne.
Kada tehnike nisu dovoljne
Tehnike pomažu u svakodnevnim situacijama: kod odlaganja, treme, napetih razgovora i nejasnih ciljeva. Ali kada se isti obrazac vraća iz godine u godinu, problem obično nije u nedostatku tehnike.
Razgovor sa psihologom ima smisla ako primećuješ:
- da isprobavaš tehniku za tehnikom, a ništa ne traje;
- da strah ili napetost utiču na san, posao ili odnose;
- da u odnosima stalno završavaš u istoj ulozi;
- da ne razumeš zašto reaguješ onako kako reaguješ.
NLP tehnike nisu zamena za lečenje. Ako imaš napade panike, dugotrajnu tugu ili misli o samopovređivanju, obrati se psihologu ili psihijatru. Ako je stanje akutno, pozovi hitnu pomoć na 194 ili policiju na 192.
Ako u ovome prepoznaješ sebe, javi mi se za individualni razgovor, uživo na Banovom Brdu ili onlajn. Zajedno ćemo videti zašto ti se to dešava i šta možeš da promeniš.
Požeška 58, Banovo Brdo · uživo ili onlajn
Česta pitanja
Šta je NLP tehnika?
NLP tehnika je kratak, ponovljiv postupak za promenu načina na koji razmišljaš o nekoj situaciji ili kako o njoj razgovaraš. Primeri su precizna pitanja, preokvirivanje, sidrenje i dobro postavljen cilj.
Koje su najpoznatije NLP tehnike?
Najpoznatije su metamodel (precizna pitanja), preokvirivanje, sidrenje, raport, perceptivne pozicije i dobro formulisan ishod. Za svakodnevni život su najkorisnije one koje menjaju pitanja koja sebi postavljaš i način na koji razgovaraš.
Da li NLP tehnike deluju?
Za NLP u celini kvalitetnih dokaza ima malo. Pojedine tehnike liče na proverene psihološke postupke, na primer planove „kada–onda“ i preispitivanje nekorisnih misli, pa mogu da pomognu. Najbolje je da ih proveravaš na sebi i beležiš šta se zaista menja.
Postoje li NLP tehnike za samopouzdanje?
Sidrenje i preokvirivanje mogu da pomognu pre konkretnog izazova, na primer pre nastupa. Trajno samopouzdanje ipak nastaje iz iskustva, od malih koraka koje uradiš iako se plašiš.
Mogu li NLP tehnike da se nauče iz knjige ili PDF-a?
Osnovna ideja većine tehnika može da se razume iz knjige. Za veštinu je potrebna vežba sa drugim ljudima i povratna informacija, jer je teško samostalno primetiti gde grešiš u razgovoru.
Da li su NLP tehnike manipulacija?
Same po sebi nisu, ali mogu da se zloupotrebe. Tehnika je u redu kada ti služi za jasnije mišljenje i bolje razumevanje, a ne kada pomoću nje nekoga navodiš na nešto što mu šteti.
Dušan Srdić je master psiholog (master studije primenjene psihologije, modul Klinička psihologija i psihoterapija) i doktor stomatologije. Obuku za NLP trenera prošao je kod suosnivača NLP-a, Džona Grindera (John Grinder). Sa ljudima radi više od deset godina, uživo na Banovom Brdu i onlajn. Više o njemu pročitaj na stranici O meni.
Literatura
- Sturt, J., Ali, S., Robertson, W., Metcalfe, D., Grove, A., Bourne, C., Bridle, C. (2012). Neurolinguistic programming: a systematic review of the effects on health outcomes. British Journal of General Practice, 62(604), e757–e764.
- Gollwitzer, P. M., Sheeran, P. (2006). Implementation intentions and goal achievement: a meta-analysis of effects and processes. Advances in Experimental Social Psychology, 38, 69–119.
- Wiseman, R., Watt, C., ten Brinke, L., Porter, S., Couper, S.-L., Rankin, C. (2012). The eyes don’t have it: lie detection and neuro-linguistic programming. PLoS ONE, 7(7), e40259.
- Bandler, R., Grinder, J. (1975). The Structure of Magic I: A Book About Language and Therapy. Science and Behavior Books.