Kratak odgovor
NLP nije prevara sam po sebi, ali nije ni naučno dokazana metoda. Neurolingvističko programiranje je skup praktičnih tehnika za komunikaciju i promenu ponašanja. Neke njegove poznate tvrdnje istraživanja nisu potvrdila, a pojedini alati mogu biti korisni jer se delimično poklapaju sa proverenim psihološkim principima. Prevara počinje kada neko NLP prodaje kao lek, čudo ili brz put do bogatstva.
Ako kucaš „da li je NLP prevara“, verovatno nailaziš na dve krajnosti. Jedni tvrde da NLP menja život za vikend, a drugi da je čista pseudonauka. Istina je manje glamurozna, a za tvoju odluku mnogo korisnija.
U nastavku su činjenice: šta istraživanja zaista kažu, koje tvrdnje NLP-a ne stoje, šta se može korisno upotrebiti i kako da prepoznaš obuku koja te vuče za nos.
Šta je NLP, ukratko
NLP (neurolingvističko programiranje) nastao je sedamdesetih godina u Kaliforniji. Osnovali su ga Ričard Bendler (Richard Bandler) i Džon Grinder (John Grinder). Posmatrali su kako rade uspešni terapeuti: Fric Perls (Fritz Perls), Virdžinija Satir (Virginia Satir) i Milton Erikson (Milton Erickson). Zatim su pokušali da njihove veštine razlože na korake koje drugi mogu da nauče.
Taj pristup se zove modelovanje: ne pita se prvo „zašto ovo deluje“, nego „šta tačno ova osoba radi“. Iz toga su nastale tehnike za postavljanje pitanja, preokvirivanje, rad sa ciljevima i uspostavljanje kontakta sa sagovornikom.
Autor ovog teksta prošao je obuku za NLP trenera kod Džona Grindera. Zato je poštenije da se odmah kaže i ono što NLP-u ne ide u prilog.
Šta kažu istraživanja o NLP-u
Ukratko: dokaza je malo, a i oni koji postoje uglavnom su slabog kvaliteta. To nije isto što i dokaz da NLP „ne deluje“, ali jeste razlog za oprez prema velikim obećanjima.
Sistematski pregled: NLP i zdravlje
Jedan od najčešće navođenih pregleda objavljen je 2012. godine u časopisu British Journal of General Practice. Autori su od 1.459 pronađenih naslova izdvojili deset eksperimentalnih studija, od kojih je pet randomizovanih kontrolisanih ispitivanja. Studije su se bavile anksioznošću, održavanjem telesne težine, mučninom u trudnoći, zloupotrebom supstanci i klaustrofobijom tokom snimanja magnetnom rezonancom.
Zaključak je bio da postoji malo dokaza da NLP poboljšava zdravstvene ishode. Rizik od pristrasnosti bio je visok ili nejasan u svim studijama. Autori naglašavaju da to odražava nedostatak kvalitetnih istraživanja, a ne čvrst dokaz da NLP ne deluje.
Pregled istraživanja osnovnih tvrdnji
Poljski psiholog Tomaš Vitkovski (Tomasz Witkowski) pregledao je 2010. godine istraživanja iz baze radova o NLP-u. Od 33 empirijske studije, 18,2% je podržalo tvrdnje NLP-a, 54,5% ih nije podržalo, a 27,3% je dalo nejasne rezultate.
Ovde je važna jedna razlika. Vitkovski nije ispitivao da li ljudima pomaže kurs, nego da li su tačne pretpostavke na kojima su neke tehnike izgrađene.
Koje tvrdnje NLP-a ne stoje
Ovo je deo koji mnogi treneri preskaču. A baš zbog njega ljudi s pravom pitaju da li je NLP prevara.
Pokreti očiju otkrivaju laž
Popularna je ideja, potekla iz NLP-a, da pogled gore levo ili gore desno otkriva da li se neko seća ili izmišlja. U tri studije objavljene 2012. godine istraživači su ovu ideju proverili i zaključili da rezultati ne podržavaju tvrdnje NLP-a. Pogled nije detektor laži.
Svako ima „primarni“ čulni kanal
Tvrdnja glasi da je svako pretežno „vizuelni“, „auditivni“ ili „kinestetički“ tip i da mu se treba tako obraćati. Pregled Vitkovskog navodi da istraživanja ovu ideju uglavnom ne potvrđuju. Ljudi koriste sva čula, zavisno od situacije.
Mozak se „programira“
Reč „programiranje“ zvuči naučno, ali je metafora. Mozak nije računar u koji se upisuje nov program. Promena navika i načina razmišljanja je proces, a ne instalacija.
Anksioznost ili trauma nestaje za jednu seansu
Brza rešenja za ozbiljne probleme najčešće su upravo ono što istraživanja nisu potvrdila. Kada neko obećava da će „izlečiti“ anksioznost, depresiju ili traumu tehnikom od nekoliko minuta, to je razlog da ustaneš i odeš.
Zašto onda ljudi tvrde da im je NLP pomogao
Iskustva ljudi koji kažu da im je NLP promenio život nisu nužno izmišljena. Postoji nekoliko razumnih objašnjenja zašto se osećaju bolje.
Neki alati se poklapaju sa proverenom psihologijom
Autori pregleda iz 2012. primećuju da se pojedine NLP tehnike verovatno preklapaju sa proverenim psihološkim pristupima. NLP tehnika „dobro formulisanih ishoda“ liči na postavljanje ciljeva iz psihologije, a preokvirivanje na tehnike kognitivno-bihejvioralne terapije. „Sidrenje“ liči na klasično uslovljavanje.
Bolja pitanja daju bolje odgovore
NLP ima dobar alat za precizna pitanja, takozvani metamodel. Kada neko kaže „Niko me ne poštuje“, pitanje „Ko tačno i kada?“ često razbija preterano uopštavanje. To nije magija, nego dobra komunikacija.
Pažnja, struktura i grupa
Ljudi na obuci dobijaju vreme da razmisle o sebi, jasne vežbe i grupu koja ih podržava. Već to može da pomogne, bez obzira na to kako se metoda zove.
NLP je kutija s alatima, a ne objašnjenje zašto se nešto u tebi zaglavilo.
Zato tehnika bez razumevanja uzroka često daje kratkotrajan rezultat. Ako neko godinama sumnja u sebe, jedna vežba ne briše priču iz koje je ta sumnja nastala. Kako se samopouzdanje gradi korak po korak, opisano je u tekstu Kako izgraditi samopouzdanje?
NLP prevara: kako da prepoznaš lošu obuku
Zvanje NLP trenera nije zaštićeno, pa svako može da se nazove NLP trenerom. Zato je važno da znaš šta da proveriš pre nego što platiš.
| Znak upozorenja | Šta je zdravo |
|---|---|
| Obećava izlečenje anksioznosti, depresije ili traume | Jasno kaže da NLP nije lečenje i upućuje dalje kada treba |
| Garantuje uspeh, novac ili „novi život“ | Opisuje konkretne veštine koje ćeš vežbati |
| Tvrdi da je NLP „naučno dokazan“ | Pošteno govori o tome šta istraživanja potvrđuju, a šta ne |
| Pritiska te da odmah kupiš sledeći, skuplji nivo | Ostavlja ti vremena da isprobaš naučeno pre sledećeg koraka |
| Trener nema obrazovanje iz psihologije | Trener razume psihologiju, a ne samo tehnike |
| Uči te kako da „programiraš“ druge ljude | Uči te kako da bolje razumeš sebe i druge |
Poslednji red je važan i kada se pitaš da li je NLP opasan. Tehnike uticaja same po sebi nisu ni dobre ni loše, ali obuka koja ih predstavlja kao način da se drugi „nadmudre“ otvara vrata manipulaciji.
NLP nije zamena za lečenje. Ako imaš napade panike, dugotrajnu tugu, misli o samopovređivanju ili posledice traume, obrati se psihologu ili psihijatru. Ako je stanje akutno, pozovi hitnu pomoć na 194 ili policiju na 192.
Kako da koristiš NLP pošteno
Ako te NLP zanima, ovo su pravila koja ga čine korisnim, a ne praznim obećanjem.
Posmatraj ga kao skup alata
Tehnike kao što su precizna pitanja, preokvirivanje i rad sa ciljevima mogu biti korisne. Ne moraš da veruješ u svaku tvrdnju iz sedamdesetih godina da bi ti dobro pitanje pomoglo.
Traži razumevanje, ne samo tehniku
Ista tehnika deluje kod jedne osobe, a kod druge ne. Razlika je obično u uzroku problema, a da bi se on razumeo, potrebno je znanje iz psihologije: kako nastaju strahovi, navike, odbrane i obrasci u odnosima.
Proveravaj na sebi, ali pošteno
Posle vežbe zapiši šta se konkretno promenilo, a posle nedelju dana proveri da li je promena potrajala. Tako vidiš šta tebi zaista koristi, umesto da nekome veruješ na reč.
Izaberi trenera koji govori o granicama
Dobar trener će ti reći šta NLP ne može. Ako sve zvuči savršeno, trener ti nešto prećutkuje.
Upravo na tome je zasnovana edukacija NLP i praktična psihologija: NLP tehnike se uče zajedno sa osnovama klasične psihologije da bi bilo jasno zašto nešto deluje i kada ne deluje.
Kada ti NLP nije dovoljan
Tehnike mogu da pomognu u svakodnevnim situacijama: u komunikaciji, kod odlaganja obaveza i treme ili kada postavljaš jasnije ciljeve. Ali nekada problem traži više od alata.
Razgovor sa psihologom ima smisla ako primećuješ:
- da se isti obrazac ponavlja, iako znaš šta „treba“ da uradiš;
- da strah ili teskoba utiču na posao, odnose ili san;
- da isprobavaš tehniku za tehnikom, a ništa ne traje;
- da ne razumeš zašto reaguješ onako kako reaguješ.
Ako u ovome prepoznaješ sebe, javi mi se za individualni razgovor, uživo na Banovom Brdu ili onlajn. Zajedno ćemo videti zašto ti se to dešava i šta možeš da promeniš.
Požeška 58, Banovo Brdo · uživo ili onlajn
Česta pitanja
Da li je NLP naučno dokazan?
Nije. Sistematski pregled iz 2012. našao je malo dokaza da NLP poboljšava zdravstvene ishode, a neke njegove osnovne tvrdnje istraživanja ne potvrđuju. Pojedini alati ipak mogu biti korisni jer se delimično poklapaju sa proverenim psihološkim principima.
Da li je NLP opasan?
Same tehnike nisu opasne, ali opasno može biti ono što se oko njih obećava. Rizik nastaje kada se NLP koristi umesto lečenja ozbiljnih problema ili kada se uči kao način da se drugima upravlja.
Kakva su iskustva ljudi sa NLP-om?
Iskustva su vrlo različita, od oduševljenja do razočaranja. Često zavise od trenera: da li obuka iskreno govori o granicama metode i da li uči i psihologiju, a ne samo tehnike.
Da li NLP leči anksioznost ili depresiju?
Ne. NLP nije lečenje psihičkih poremećaja i za to nema čvrstih dokaza. Za anksioznost i depresiju obrati se psihologu ili psihijatru.
Po čemu se NLP razlikuje od psihoterapije?
Psihoterapija je stručni rad na psihičkim teškoćama, sa jasnom teorijom, obukom i proverom delotvornosti. NLP je skup tehnika za komunikaciju i lični razvoj i ne zamenjuje lečenje.
Kako da izaberem NLP edukaciju?
Proveri ko je trener i kakvo obrazovanje ima, da li obuka obećava čuda i da li pošteno govori o dokazima. Dobra edukacija te uči i zašto nešto deluje, a ne samo šta da uradiš.
Dušan Srdić je master psiholog (master studije primenjene psihologije, modul Klinička psihologija i psihoterapija) i doktor stomatologije. Obuku za NLP trenera prošao je kod suosnivača NLP-a, Džona Grindera (John Grinder). Sa ljudima radi više od deset godina, uživo na Banovom Brdu i onlajn. Više o njemu pročitaj na stranici O meni.
Literatura
- Sturt, J., Ali, S., Robertson, W., Metcalfe, D., Grove, A., Bourne, C., Bridle, C. (2012). Neurolinguistic programming: a systematic review of the effects on health outcomes. British Journal of General Practice, 62(604), e757–e764.
- Witkowski, T. (2010). Thirty-five years of research on neuro-linguistic programming. NLP research data base. State of the art or pseudoscientific decoration? Polish Psychological Bulletin, 41(2), 58–66.
- Wiseman, R., Watt, C., ten Brinke, L., Porter, S., Couper, S.-L., Rankin, C. (2012). The eyes don’t have it: lie detection and neuro-linguistic programming. PLoS ONE, 7(7), e40259.
- Bandler, R., Grinder, J. (1975). The Structure of Magic I: A Book About Language and Therapy. Science and Behavior Books.