Kratak odgovor
Strah od visine je prirodan oprez koji nas čuva od pada. Kada postane toliko jak da zbog njega izbegavaš balkone, mostove ili stepenice, zove se akrofobija i spada u specifične fobije. Najbolje potvrđen način da se savlada je postepeno izlaganje visini, korak po korak, dok telo ne nauči da visina nije pretnja.
Možda ti se vrti u glavi na terasi na petom spratu. Možda ne možeš da priđeš ogradi vidikovca ili te noge izdaju na lestvama. U nastavku je objašnjenje odakle taj strah dolazi, kako da razlikuješ običnu nelagodnost od fobije i šta konkretno možeš da uradiš.
Kako se zove strah od visine
Jak, fobični strah od visine zove se akrofobija. Naziv dolazi od grčkih reči akron (vrh) i phobos (strah).
Ljudi često kažu „imam vertigo“, ali to nije isto. Vertigo je vrtoglavica, osećaj da se okolina okreće, i može imati telesne uzroke, na primer u unutrašnjem uhu. Akrofobija je strah: telo reaguje na visinu kao na opasnost, iako si na bezbednom mestu.
Između ta dva postoji i blaži oblik koji istraživači zovu netolerancija visine (engl. visual height intolerance): nelagodnost, nesigurnost u nogama i vrtoglavica na visini, bez prave fobije. U nemačkoj anketi na reprezentativnom uzorku od 2.012 ljudi, takvu nelagodnost bar jednom u životu imalo je 28,5% ispitanika. Kriterijume za akrofobiju u nekom periodu života ispunilo je njih 6,4%, a u trenutku ankete 2%.
Normalan oprez ili fobija
Skoro svako oseti bar malo nelagodnosti kada pogleda preko ivice krova. To je zdrav refleks. Pitanje nije da li se plašiš, nego koliko ti taj strah određuje život.
| Normalan oprez | Akrofobija |
|---|---|
| Nelagodnost na zaista izloženom mestu, bez ograde | Jak strah i na bezbednim mestima: balkon, stakleni lift, pokretne stepenice |
| Prođe kada se skloniš od ivice | Javlja se i kada samo pomisliš na visinu ili gledaš snimak |
| Ne menja tvoje planove | Odbijaš putovanja, stanove na višim spratovima ili posao zbog visine |
| Možeš da se popneš na stolicu da zameniš sijalicu | I mala visina izaziva paniku ili ukočenost |
Po kriterijumima DSM-5, koje navodi i Klivlendska klinika, strah kod specifične fobije obično traje šest meseci ili duže. Dijagnozu postavlja stručnjak. Tabela ti služi samo da proceniš da li je vreme da se ozbiljnije pozabaviš strahom.
Strah od visine: simptomi u telu i u mislima
Kada mozak proceni da je visina opasna, uključuje isti alarm kao pred bilo kojom pretnjom. Zato su simptomi slični onima kod drugih vrsta straha:
- lupanje srca i ubrzano disanje;
- vrtoglavica, osećaj da te nešto vuče ka ivici;
- drhtanje, slabost u nogama, znojenje;
- mučnina;
- jaka potreba da se spustiš na pod, uhvatiš za nešto ili pobegneš.
U mislima se javlja uverenje da će se nešto loše desiti: da ćeš pasti, izgubiti ravnotežu ili „uraditi nešto ludo“. Kod nekih ljudi strah dostiže jačinu napada panike. Kako izgleda napad panike i šta tada da radiš, opisano je u tekstu Napad panike: šta se dešava u telu i kako ga zaustaviti.
Ako se vrtoglavica javlja i kada nisi na visini, na primer kada ustaješ iz kreveta ili okrećeš glavu, javi se lekaru. Tada uzrok može biti telesni, a ne strah.
Odakle dolazi strah od visine
Istraživači ne znaju tačno zašto neki ljudi razviju akrofobiju, a drugi ne. Najčešće se pominje nekoliko faktora koji deluju zajedno.
Prirodna sklonost
Strah od pada je star koliko i čovek. Smatra se da su ljudi koji su bili oprezni na liticama imali više izgleda da prežive. Zato visina, prema jednoj od teorija, lakše postaje predmet straha nego, recimo, stolica ili olovka.
Iskustvo
Pad, gledanje kako neko drugi pada ili napad panike na visini mogu da ostave trag. Mozak zapamti vezu „visina = opasnost“ i posle je primenjuje i tamo gde opasnosti nema.
Sklonost anksioznosti
Klivlendska klinika kao faktor rizika navodi i anksiozne poremećaje u porodici. Ako se inače lako zabrineš i osećaš napetost, telo brže uključuje alarm. O tome kako anksioznost izgleda u telu piše u tekstu Fizički simptomi anksioznosti.
Izbegavanje
Ovo je faktor koji najviše održava strah. Svaki put kada izbegneš visinu, osetiš olakšanje. Mozak to olakšanje pamti kao dokaz: „Dobro je što smo pobegli, bilo je opasno.“ Tako strah raste, iako se ništa loše nije desilo.
Izbegavanje je kao kredit: odmah ti olakša, a kamata se plaća sledeći put kada se nađeš na visini.
Da li je strah od visine urođen
Nije sasvim jasno. Istraživanja sa bebama pokazuju da oprez pred ivicom u velikoj meri zavisi od iskustva kretanja. Bebe koje već dugo puze uglavnom odbijaju da puze niz previsoku ivicu. Bebe istog uzrasta koje su tek prohodale često pokušaju da siđu i niz ivicu od 90 cm (Kretch i Adolph, 2013).
Drugim rečima, oprez se uči i oblikuje kroz iskustvo. To je dobra vest: ono što je naučeno može i da se promeni.
Kako pobediti strah od visine
Kod specifičnih fobija se kao prvi izbor preporučuje terapija izlaganjem, kako navodi i Klivlendska klinika: postepeno, planirano suočavanje sa onim čega se plašiš. Ideja je jednostavna. Telo ne može da nauči da je visina bezbedna dok god je izbegavaš.
Ovo su koraci koje kod blažeg straha možeš da isprobaš samostalno. Kod jake fobije bolje je raditi uz stručnjaka.
Napravi lestvicu straha
Zapiši deset situacija sa visinom, od najlakše do najteže. Na primer: gledanje fotografije sa vidikovca, stajanje na stolici, balkon na drugom spratu, terasa tržnog centra, stakleni lift, most, vidikovac. Svakoj daj ocenu straha od 0 do 100.
Kreni od situacije koja je umereno teška
Počni od stavke sa ocenom oko 30 do 40. Ako je previše lako, mozak ne nauči ništa novo. Ako je previše teško, vraćaš se u paniku, a strah se potvrđuje.
Ostani dovoljno dugo
Najvažniji deo izlaganja je da ne odeš na vrhuncu straha. Ostani u situaciji, diši sporo i posmatraj šta se zaista dešava: ne padaš, ograda drži, pod je čvrst. Strah često prvo poraste, pa oslabi, ali i kada ne oslabi mnogo, sam ostanak uči mozak da je situacija bezbedna.
Odustani od „sigurnosnih“ trikova
Čvrsto stezanje ograde, gledanje u pod ili insistiranje da neko stalno stoji pored tebe deluju kao zaštita. Zapravo poručuju mozgu da se sve dobro završilo samo zahvaljujući njima. Smanjuj ih postepeno, jedan po jedan.
Ponavljaj, pa idi stepenik više
Jedno izlaganje nije dovoljno. Vrati se u istu situaciju više puta, po mogućstvu nekoliko dana zaredom, dok ti ne postane dosadna. Tek onda pređi na sledeću stavku sa lestvice.
Proveri misli koje te plaše
Zapiši šta tačno misliš da će se desiti na visini. Zatim se zapitaj: „Koliko je to verovatno? Šta me zaista štiti (ograda, pod, staklo)? Šta se desilo prošli put?“
Cilj nije da sebe ubediš da je sve divno, nego da procena postane realnija.
Izlaži se visini samo na bezbednim mestima, sa ogradom i čvrstom podlogom. Cilj je da naučiš da je bezbedna visina bezbedna, a ne da rizikuješ. Ako imaš problema sa srcem, ravnotežom ili pritiskom, prvo se posavetuj sa lekarom.
Šta kažu istraživanja o lečenju
O lečenju akrofobije postoji dosta istraživanja, ali su mnoga mala. Evo šta je, za sada, najbolje potvrđeno.
Izlaganje deluje, bar kratkoročno. Sistematski pregled i metaanaliza iz 2017. godine (Arroll i saradnici) obuhvatili su 16 studija sa ukupno 811 učesnika. Izlaganje uživo i sistematska desenzitizacija bili su delotvorni neposredno posle tretmana. Na kasnijoj proveri efekat izlaganja uživo više nije bio statistički značajan, a za desenzitizaciju takvih podataka nema. Autori upozoravaju i da je kvalitet većine studija slab.
Virtuelna stvarnost može da pomogne. U randomizovanom istraživanju objavljenom 2018. u časopisu Lancet Psychiatry, 100 ljudi sa strahom od visine nasumično je podeljeno u dve grupe. Jedna je prošla automatizovan program u virtuelnoj stvarnosti, a druga nije dobila tretman. Kod više od tri četvrtine onih koji su prošli program strah se smanjio bar upola, ali treba znati da su neki autori bili povezani sa firmom koja razvija taj program.
Lekovi uglavnom nisu prvi izbor. Klivlendska klinika navodi da se lekovi kod akrofobije obično ne koriste, osim ponekad, i to kratkoročno. O lekovima odlučuje isključivo lekar, odnosno psihijatar.
A NLP?
U pomenutoj metaanalizi nalazi se i jedna studija o NLP tehnici za brzo uklanjanje fobije (engl. rapid phobia cure), u kojoj je ta tehnika dala bolje rezultate od vežbe meditacije. To je zanimljivo, ali je u pitanju jedna studija. Na osnovu nje se ne može tvrditi da NLP „leči“ fobije.
Iskreno o tome: mnoge NLP tehnike za strahove zasnivaju se na zamišljanju situacije, pa liče na izlaganje u mašti.
Neki ljudi NLP tehnike koriste kao prvi korak, kada je strah prejak za izlaganje uživo, ali za to nema čvrstih dokaza. Za trajnu promenu i dalje je ključno da se, malo po malo, suočiš sa stvarnom visinom. Više o tome šta istraživanja kažu o NLP-u piše u tekstu Da li je NLP prevara? Iskren odgovor NLP trenera.
Strah od visine kod dece
Deca se često plaše visine. Kod mnoge dece strahovi slabe kako rastu i stiču iskustvo, ali ne uvek: kod nekih se strah od visine zadrži i u odraslom dobu. Kao roditelj možeš mnogo da pomogneš:
- ne teraj dete na silu da se penje i ne ismevaj strah;
- ali ga i ne sklanjaj od svake visine, jer izbegavanje održava strah;
- predloži male korake (niža penjalica, pa viša) i pohvali trud, a ne samo uspeh;
- pokaži mirnoću svojim primerom, jer deca čitaju strah sa lica odraslih.
Ako strah kod deteta traje mesecima, ometa igru, školu ili izlete i ne slabi uprkos podršci, vredi se posavetovati sa dečjim psihologom.
Kada potražiti pomoć
Strah od visine ne mora da se leči ako ti ne smeta. Ali razgovor sa psihologom ima smisla ako primećuješ:
- da zbog straha menjaš planove, putovanja ili posao;
- da strah počinje da se širi na nove situacije;
- da na visini dobijaš napade panike;
- da se trudiš da ga savladaš, ali strah ne popušta;
- da uz strah od visine postoje i druge brige, napetost ili neraspoloženje.
Ako u ovome prepoznaješ sebe, javi mi se za individualni razgovor, uživo na Banovom Brdu ili onlajn. Zajedno ćemo videti odakle tvoj strah dolazi i napraviti plan koraka koji ti odgovara.
Požeška 58, Banovo Brdo · uživo ili onlajn
Česta pitanja
Kako se zove strah od visine?
Jak, fobični strah od visine stručno se zove akrofobija, od grčkih reči za „vrh“ i „strah“. Nije isto što i vertigo: vertigo je vrtoglavica, dok je akrofobija strah koji se javlja na visini ili pri pomisli na nju.
Da li strah od visine može da prođe sam od sebe?
Kod dece strahovi često slabe sa uzrastom i iskustvom, ali ne uvek. Kod odraslih akrofobija uglavnom traje dok se izbegavanje nastavlja, jer svako izbegavanje potvrđuje strah. Postepeno izlaganje je najbolje potvrđen način da se strah smanji.
Koliko je čest strah od visine?
Blaža nelagodnost na visini je vrlo česta. U nemačkoj reprezentativnoj anketi više od četvrtine ispitanika (28,5%) imalo je takvu nelagodnost bar jednom u životu, dok je kriterijume za akrofobiju u nekom periodu života ispunilo njih 6,4%.
Šta znači sanjati strah od visine?
Ne postoji naučno potvrđen „rečnik snova“ koji bi rekao šta takav san znači. Snovi o visini i padanju su česti, a nema dokaza da bilo šta predskazuju. Ako te snovi muče, korisnije je pogledati šta te tih dana brine.
Da li strah od visine može da se pobedi bez psihologa?
Kod blažeg straha mnogi ljudi napreduju sami, uz lestvicu straha i redovno izlaganje. Kod jake fobije, napada panike ili straha koji se širi, rad sa stručnjakom je brži i bezbedniji.
Dušan Srdić je master psiholog (master studije primenjene psihologije, modul Klinička psihologija i psihoterapija) i doktor stomatologije. Obuku za NLP trenera prošao je kod suosnivača NLP-a, Džona Grindera (John Grinder). Sa ljudima radi više od deset godina, uživo na Banovom Brdu i onlajn.
Literatura
- Arroll, B., Wallace, H. B., Mount, V., Humm, S. P., Kingsford, D. W. (2017). A systematic review and meta-analysis of treatments for acrophobia. Medical Journal of Australia, 206(6), 263–267.
- Freeman, D., Haselton, P., Freeman, J. i sar. (2018). Automated psychological therapy using immersive virtual reality for treatment of fear of heights: a single-blind, parallel-group, randomised controlled trial. Lancet Psychiatry, 5(8), 625–632.
- Kapfhammer, H. P., Huppert, D., Grill, E., Fitz, W., Brandt, T. (2015). Visual height intolerance and acrophobia: clinical characteristics and comorbidity patterns. European Psychiatry, 30(S1), 1 (sažetak sa kongresa).
- Kretch, K. S., Adolph, K. E. (2013). Cliff or step? Posture-specific learning at the edge of a drop-off. Child Development, 84(1), 226–240.