Zašto se moderne veze tako lako raspadnu?

Zašto je tako teško biti u vezi ovih dana? Zašto iznova i iznova ne uspevamo u ljubavi, iako se toliko trudimo? Zašto su ljudi odjednom postali nevešti kada je održavanje veze u pitanju? Da li smo zaboravili kako se voli? Ili, još gore – jesmo li zaboravili šta je to ljubav?

nismo spremni

Nismo spremni. Nismo spremni za žrtvu. Nismo spremni za kompromise. Nismo spremni za ljubav. Nismo spremni da uložimo sve što je potrebno da bi jedna veza uspela. Želimo sve odmah. I želimo to što lakše. Odustajemo. Dovoljna je samo jedna prepreka da se sve potpuno raspadne. Ne dopuštamo ljubavi da poraste. Dižemo ruke pre vremena.

zagrljaj

Nije ljubav to što tražimo u životu. Tražimo samo uzbuđenje i ushićenje. Želimo nekoga ko će gledati filmove sa nama i s kim ćemo se zabavljati, a ne nekoga ko nas razume i kada smo najćutljiviji. Provodimo zajedničko vreme, ali ne stvaramo uspomene. Ne želimo dosadan život. Ne želimo partnera za ceo život. Želimo nekoga pored koga ćemo se osećati živo, baš sada, u ovom trenutku. Kada uzbuđenje izbledi, shvatamo da nas niko nije pripremio za takvu svakodnevnicu. Ne verujemo u planove i želje za budućnost, jer smo previše zaslepljeni željom za avanturom.

klupa

Zatrpavamo se najnebitnijim stvarima svakodnevnog života, neostavljajući mesta za ljubav. Nemamo vremena da volimo. Nemamo strpljenja da se bavimo vezama. Mi smo zauzeti ljudi koji jure materijalne snove i nemamo prostora za ljubav. Veze su samo dodatak. Ništa više od toga.

tunel

Želimo instant zadovoljstvo u svemu što radimo – u postovima na društvenim mrežama, u karijerama koje biramo i u ljudima u koje se zaljubljujemo. Odmah želimo stabilnost u vezi, do koje se, inače, dolazi vremenom. Odmah želimo jaku emotivnu povezanost, koja se, inače, razvija godinama. Želimo osećaj da nekome pripadamo, dok još uvek jedva da poznajemo partnera. Po svemu sudeći, ništa nije vredno našeg vremena i strpljenja – čak ni ljubav.

odlazak

Radije ćemo provesti jedan sat sa stotinu ljudi, nego ceo dan sa jednom osobom. Verujemo u “mogućnost izbora”. Veoma smo “društveni”. Više verujemo u izlaske i muvanje, nego u istinsko upoznavanje. Pohlepni smo. Želimo sve da imamo. Ulazimo u veze čim osetimo najmanju privlačnost i izlazimo iz njih, čim nađemo nekog boljeg. Ne želimo da izvučemo najbolje iz te osobe. Želimo da budu savršeni. Izlazimo sa mnogo ljudi, ali retko im dajemo pravu šansu. Razočarani smo u sve.

telefon

Tehnologija nas je zbližila. Toliko nas je zbližila da ne možemo da dišemo. Gušimo se. Naše fizičko prisustvo je zamenjeno tekstualnim porukama, govornim porukama, video pozivima, slikama, četovima. Ne osećamo više potrebu da provodimo vreme jedni sa drugima. Previše nam je drugih. Nije ostalo više tema za priču.

hipster

Mi smo generacija “skitnica”. Ne želimo da se zadržimo predugo na jednom mestu. Plašimo se vezivanja. Verujemo da veze nisu za nas. Ne želimo da se skrasimo. Čak je i pomisao na to zastrašujuća. Ne možemo da zamislimo da ćemo do kraja života biti sa jednom osobom. Odlazimo. Preziremo bilo šta trajno. Ponašamo se kao da je to najveće zlo. Želimo da verujemo da smo “drugačiji” od ostalih. Želimo da verujemo da se ne povinujemo društvenim normama.

ruke

Mi smo generacija koja sebe naziva “seksualno oslobođenim”. Možemo da razlikujemo seks od ljubavi. Barem tako mislimo. Prvo imamo seks, pa onda donosimo odluku da li ćemo nekoga voleti ili ne. Imati seks nije ništa strašno. Biti veran jeste. “Kresnuti se” postaje novo “napiti se”. Radiš to ne zato što voliš onog drugog, već zato što hoćeš da se osećaš dobro. Privremena ispunjenost je sve što nam je potrebno. Seks van veze više nije tabu tema. Veze uopšte više nisu jednostavne. Postoje otvorene veze, seks drugari, viđanja samo radi seksa, seks za jednu noć, veza bez obaveza – ostavili smo tako malo prostora za ljubav prema jednom partneru.

krevet

Mi smo generacija koja živi u realnosti i vodi se samo logikom. Više ne znamo kako da volimo ludo. Ne bismo otišli do druge zemlje samo da vidimo nekoga koga volimo. Raskinuli bismo, jer je daljina prevelika. Previše smo razumni za ljubav. Previše smo razumni za svoje dobro.

stockxpertcom_id773007_size4-1024x680

Mi smo uplašena generacija. Plašimo se da zavolimo. Plašimo se da se vežemo. Plašimo se da padnemo. Plašimo se da budemo povređeni. Plašimo se da nam srce bude slomljeno. Ne puštamo nikoga previše blizu, niti se prepuštamo i volimo svim srcem. Skrivamo se iza zidova koje smo sami napravili, tražeći ljubav i bežeći glavom bez obzira onoga trenutka kada je zaista i pronađemo. Od jednom “ne možemo da se nosimo s tim”. Ne želimo da budemo ranjivi. Ne želimo da ogolimo svoju dušu pred bilo kim. Previše smo zatvoreni.

kalis

Uopšte više i ne cenimo veze. Napuštamo najdivnije ljude, zbog “drugih riba u moru”. Više nam ništa nije sveto, pa ni takvi ljudi.

Ne postoji stvar na svetu koju ne možemo da pokorimo, a opet, potpuno smo nemoćni u igri ljubavi – najosnovnijim od svih ljudskih instinkata. Evolucija, tako to zovu.

 

Izvori: Shutterstock, www.mensxp.com

Podeli:
8 Comments
  • Ana

    A gde su tu tuzne,pa i tragicne price proizvedene dugim vezama,brakovima….punim razocarenja,izdaja,nasilja? Mozda nam je zabava ili samoca samo bolja opcija od tih i previse brojnih tuznih promasenih zivota…

    April 3, 2016
  • Andja

    BRAVOOO dragi :*
    Ljubav je jedina vredna svega…

    April 3, 2016
  • Boris

    Krajnje razmaženi i potpuno sebični. Ljubav je davanje. U ispraznom vremenu ljudi su prazni. Šta mogu da daju

    April 4, 2016
  • Jelena

    I kada dajemo, bivamo ostavljeni. I posle mnogo godina, posle braka, djece, dobrog i loseg. Ljudi se mijenjaju privuceni necim drugim van veze, a oni ostavljeni dejstvom te sile ostavljanja. Kako god, covjek ostane ostecen

    April 5, 2016
  • SS

    Usled spoznaje opšteg licemerja, spoznaje da je sve manje-više farsa koju nam prodaju da bi lakše nama manipulisali i da bismo bili što verniji konzumenti, polako smo prestali da verujemo da postoji bilo šta uzvišeno za šta se vredi žrtvovati. Okrenuli smo se ličnoj “sreći”. Ubrzo se ispostavilo da smo se izgubili u mračnom beskrajnom tunelu.

    April 6, 2016
  • Ivana

    Odličan tekst! Nadam se da će mnogi krenuti da rade baš ono što do sad nisu, da prave planove za budućnost, stvaraju uspomene, budu spremni na kompromise, ne plaše se obaveza, jer verujte sve to je ništa u poređenju sa činjenicom kada vas samo pogleda i ulije vam snagu jer ste toliko dugo zajedno da je i to dovoljno.

    April 6, 2016
  • Marina

    Hihihi, ja ne znam za vas, ali ja imam momka italijana već duže vreme :p 😀

    April 9, 2016
  • Pera Peric

    Autor ima romanticnu predstavu o ljubavi. Ako autor nadje jedan ali jedan jedini primer para koji se posle toliko godina veze/braka i dalje vole, svaka mu cast. Ja za svog zivota ne videh tako nesto.

    April 12, 2016

Post a Reply to Marina Cancel Reply

Your email address will not be published.