Što si duže sam, to ćeš biti bolji u vezi

Nedavno sam čitao jedno istraživanje koje kaže – Ljudi prosečno imaju 8 veza u životu. Drugim rečima, imamo u proseku 7 propalih veza, dok jedna konačno ne uspe.

„Čoveče, danas je baš rizično ulagati u veze„, pomislio sam.

Zašto su veze toliko teške? I zašto se uopšte upuštamo u njih, ako su uglavnom osuđene na propast?

To je tako, jer nismo sigurni šta je to tačno što želimo. Zato se zabavljamo sa svakim ko nas zainteresuje. Želimo preciznije da odredimo šta je to što nam odgovara.

Ali ima tu još nečega. Mnogi kažu da „nije bilo pravo vreme.“ Ah, vreme… To nezahvalno, malo đubre.

Ipak, želeti vezu nije isto što i biti spreman za vezu. Ponekad nismo emotivno spremni za zabavljanje. Viđanje s nekim nakon raskida i slomljenog srca, na primer, je uvek teško.

Veruje se da bi veza trebalo da uspe, ako su oba partnera u zdravom emotivnom stanju. To zaista čini stvari mnogo lakšim. Međutim, biti emotivno spreman za vezu ne znači nužno biti psihički spreman za vezu.

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi raskidaju je to što nisu psihički spremni. Ne razumeju, još uvek, šta je to što žele, niti su spremni da se prilagode. Moglo bi se reći da nisu dovoljno zreli.

Postoji samo jedan način da se psihički pripremimo: da upoznamo sebe na jednom dubokom, intimnom nivou. To zahteva mnogo vremena provedenog sa samim sobom. Bez drugih ljudi. Zahteva vreme za sebe.

I što ste duže sami, bolji ćete partner biti u budućnosti.[spacer height=“20px“]

Upoznaj sebe

Provodimo toliko mnogo vremena stavljajući maske za druge. Pretvaramo se da smo nešto što nismo. I kada se mnogo potrudimo da se uklopimo, izgubimo sebe. Vrlo često uopšte nismo svesni toga.

Svi se vremenom menjamo. Međutim, ta promena nije uvek nabolje. Ponekad načinimo nekoliko koraka unazad. Nazadujemo i pretvaramo se u mlađe i nezrelije verzije sebe. Dešava se. To je skroz ok.

Kada uzmete malo vremena za sebe i istražite ko ste vi zapravo – dok imate na umu ko želite da postanete – ponovo ćete upoznati sebe. Shvatićete šta vam je najvažnije u životu. Shvatićete i šta je potpuno nebitno i zamenjivo.

Ne očekujte da će to biti lako. Znam da može zvučati kao da je lako, ali je teže nego što mislite. Stare navike često odbijaju da umru. Biti sam je jedini način da uradite ono što mora biti urađeno.[spacer height=“20px“]

Ja sam super lik

Prihvatite da ste sami sebi dovoljni. Razumem da želite nekoga u svom životu. Razumem da ne želite da se osećate usamljeno. Ni ja to ne želim. Niti to želi bilo ko, ko hoda ovom planetom.

Vi ste sami sebi dovoljni. Srećni ste, voljeni, lepi, uspešni… Partner je tu samo da to sve dopuni – da se osećate još srećnije, voljenije, lepše…

Vaša sreća, fokus i glad za životom ne smeju da zavise od drugih ljudi. Razumem da je, na neki način, to nemoguće. Mnogi od nas dobijaju sreću time što imaju partnera. Ono što ne smete dozvoliti je da nečije odsustvo odredi kakav će vam život biti.

Ne smete gledati na život sa nekim kao na bolji život od onoga koji imate sada. Jer, ako je takav život bolji, onda je ovaj sada lošiji. Zar ne? Ali nije. To nije loš život. Samo je drugačiji i morate da naučite kako da budete ok sa nečim što je drugačije.[spacer height=“20px“]

Veza nije lek

Mnogi ljudi koriste veze kao flastere, ali krv uvek nekako probije.

Svi smo mi pomalo izudarani, pomalo oštećeni i imamo ožiljke. Neki dani će sigurno biti mračniji. Ali, kada se sve sabere i oduzme, sreća je izbor. Veza vas neće „popraviti“.

Ulazeći u vezu dok niste emotivno i psihički spremni, smanjujete šansu da uspe.

Što ste duže sami – što duže pauzirate da razumete sebe i da oslikate život četkicom svog uma – to su veće šanse da će sledeća veza biti poslednja koja će vam biti potrebna.